Ко су знаменити Вршчани

На тргу великана, описана је раскош овог града стиховима, речима и сликама бесмртних уметника, а на шаховској табли станују укрштене речи, које одјекују аријама, док их озбиљног лица записује краљ комедије.

На грчком, Стерија значи звезда – најсјајнија у вршачкој галаксији. Оснивач српске драме, пером је оживео ликове по којима и данас ословљавамо комичне друштвене приказе. А кренуло је са такозваним „лајавима средама", када су се код његове мајке окупљале жене из сокака.

„Стерија је све то записивао, записивао као дете које је памтило, и ту је рођен Тврдица, ту је рођена Покондирена тиква, ту су рођени Стеријини јунаци”, каже Иван Бабић, градски хроничар

Сатири дугује славу. Она му је на послетку, обележила живот, односно смрт. Његова супруга, одлучила је да га сахрани у гроб свог првог мужа Јоакима, а грађани су му споменик открили 1934. године. Дародавац је био Драгиша Брашован, још један знаменити Вршчанин, упамћен у српској историји као пионир модерне архитектуре.

„Током треће деценије ствара своје најупечатљивије објекте то су комада ратног ваздухопловства у Земуну, Бановина у Новом Саду и зграда државне штампарије у Београду”, наводи Ивана Јањић, ауторка изложбе.

Сахрањен је на вршачком гробљу, где данас почивају и великани, попут Борислава Костића, оснивача југословенске шаховске школе, Александра Крона, математичара и аутора школских уџбеника, признатих сликара Карела Направника и Светислава Вуковића.

Међу њима не почива њихов суграђанин Паја Јовановић, један од најзначајнијих сликара српског реализма, који је своје прве значајне сликарске радове оставио управо у православној цркви овог града, већ са 14 година.

„Када је отишао код владике да га пита, може ли да проба да ослика иконостас, овај га је ухватио за уво и истерао напоље. И онда је Пајин отац дошао поново замолио владику – нека дете проба. И дете је лепо пробало и показало се да је таленат вансеријски”, прича Иван Бабић, градски хроничар.

Вршац је изнедрио и многе знамените жене – прву енигмату Јелку Гербец, Милу Матејић, која је упамћена као прва жена једриличарски акробата и жртва фашизма, и оперску диву Султану Цијук.

„Султана Цијук је наша прва образована соло певачица, која је остварила осим код невероватан успех, тако и на европским оперским сценама са краја 19. и са почетка 20. века”, каже Татјана Гердец Мрђин, директорка музичке школе „Јосип Маринковић”.

А сваки јун у овом граду, тече поезијом, а овог су Вршчани обележили 101. годишњицу рођења Васка Попе, оца модерне српске поезије, академика, вишеструко награђиваног, али и једног од наших најпревођенијих песника.

„1995. године, четири године након Попине смрти град Вршац установио награду Васко Попа, која се додељује тако сваке године 29. јуна на Попин рођендан и добија је најзначајнији песник Европске књижевности”, наводи, Снежана Удицки, из Народног позоришта „Стерија" у Вршцу.

Прича о златним гроздовима града на ивици Панонске низије, наставља се именима стотине заслужних, међу којима је и навећи научењак са јужнобанатског пашњака – Михајло Пупин Идворски.