Како данас изгледа и за шта се користи млин у Перлезу
Музеј науке и технике, уврстио је на списак културних добара, збирку машина једног млина у Перлезу. Млин већ неколико деценија не ради, али је његова опрема у добром стању. Удружење грађана "Баштинар" из Перлеза, преуредило је овај простор у културну станицу, где ће - уз програме из културе - бити постављена стална изложба о историји тог места.
Гужви за млевење жита, кукуруза и ражи пред млином у Перлезу још увек се сећају старији мештани. Благоје Куручки наводи да је најбоље било бело брашно у време док се још нису појавили комбајни.
"У то време још су вршалице постојале и долазили су сви да мељу, млин је био на гласу. Све се могло умесити, најбоље су штрудле биле. А од тог брашна је могло, мислим да сад нема конкуренцију", наводи Благоје Куручки, из Перлеза.
Млин је изграђен почетком двадесетог века са опремом из Немачке. Пре Другог светског рата млео је и до 40 вагона дневно, а после рата углавном до десет вагона на дан.
"Следећи корак ће бити да се заштите остали елементи погона, односно централног развода, елеватори. И моје мишљење је да треба заштитити овај лифт ручни, који је врло комплексан и јединствен кад се гледа не само Војводина већ и Србија", истиче Рифат Куленовић, кустос.
Сем што су га заштитили као културно добро у Перлезу ће старом млину дати прилику за нови живот.
"Предњи део биће изложбени простор у коме ће бити две сталне поставке. Једно је стална поставка ова збирка машинских млинова с почетка 20. века. Друга једна просторија у склопу ове сале је намењена за сталну поставку археолошког налазишта Батка", каже Зоран Стојачић, из Удружења "Баштинар".
Један од првих уметничких програма био је посвећен композиторки, универзитзетском порофесору и академику Исидори Жебељан која је пореклом из Перлеза и чији клавир је за ову прилику донет у Стари млин.
Коментари