У воћњаку зетова: Аутохтоне сорте и рецепти на дедовини у околини Ваљева

Старе сорте шљива и јабука на газдинству Јоксимовића у Рајковићу гаје се као некада, без хемијских препарата за заштиту. Род колики год да је, важно је да је здрав – сматрају наследници имања, четворо инжењера из Земуна и Торонта.

„Ми смо желели да наставимо ту традицију, која на овом газдинству постоји 150 година, које су две сестре, једна од њих, моја супруга, наследиле од свог покојног деке. И онда смо одлучили да овде посадимо воћке које су погодне за органску производњу, како бисмо у оним данима, кад се завршава радна каријера и кад пређемо у пензију, уживали и производили”, каже Зоран Јоксимовић.

Мада ни сестре, ни зетови нису пољопривредне струке, пре десет година обновили су засаде с идејом да производе од органског воћа пласирају и ван Србије. Истраживали су путујући светом шта би то имало прођу. Зоранова супруга Мартина осмислила је деликатесе, а спремање су поверили комшиници у Рајковићу.

„Моја тест-кухиња из Торонта на 6.000 километара, дакле, ради врло ревносно. Ја тестирам производе, пошаљем рецепте, рецепти се опробају и, кад имам времена, ја наравно и скокнем до Србије, до Београда и до газдинства, да видим на лицу места како све то функционише”, истиче Мартина Јоксимовић, из Торонта.

„Уберемо воћку, десет, петнаест минута је до кувања. Правимо барбекју сос, слани производ који је за месо, иамамо ароматични намаз, имамо надев од шљива, надев од јабука. Пекинг је производ који данас кувамо за месо”, објашњава Снежана Ликнић из Рајковића.

У „Воћњаку зетова”, што је друго име за газдинство Јоксимовића, има стабала воћа старих и четири деценије. Ослањају се на савете стручњака, јер им је на првом месту, тврде, одговоран однос према природи.