Банатски магарац - нова раса у Србији

Научници су приметили да у Банату живе магарци тешки и до 150 килограма. То их је навело да обаве истраживање, јер су балкански магарци који су до сада били једино регистровани и три пута лакши. Један од малобројних заљубљеника у ове животиње у Банату је Золтан Будаи. На салашу код Зрењанина гаји шест комада банатских магараца.

"Имао сам и више, али кад имам младе онда дођу и однесу. За игралиште однесу, ту где има деце они се играју са њима. Јако су мирни, интелигентни. Они једу све. Што кажу магарац на трњину може да расте. Не треба им детелина, не треба ништа. Јако су једноставне животиње", наводи Золтан Будаи, из Мужље.

Поступак регистрације нове расе ће се спроводити у сарадњи са Министарством пољопривреде. Стручњаци наводе да је у таквим случајевима важно што се у имену налази и географска одредница.

"Банатски магарац је на наше подручје дошао са Маријом Терезијом која је довела те животиње у Војводину пре свега у Банат где су ти магарци обрађивали винограде и земљорадњу. Има велике клемпавије уши, даје већу количину млека и у задњих пар месеци се покушава да се та раса идентификује као посебна раса, банатски магарац", истиче Игор Рабат, доктор ветеринарске медицине.

У Специјалном резервату Засавица је највеће стадо које броји 300 магараца, који се користе за производњу млека. Литар се продаје за 5.000 динара, док 50 грама сира кошта чак 6.000 динара. Разлог за то је што магарци дају релативно малу количину врло квалитетног млека.