Изложба о шест деценија истраживања Манасије

„Манастир Манасија – шест деценија истраживања и заштите” назив је изложбе коју су приредили Републички завод за заштиту споменика културе и Завичајни музеј из Јагодине. Изложба је постављена у Музеју угљарства у Сењском Руднику у деспотовачкој општини, на чијој територији се налази и Манасија, задужбина деспота Стефана Лазаревића.

Импозантан манастирски комплекс и тврђава са једанаест кула под будним су оком археолога, историчара и конзерватора од средине прошлог века када су почела истраживања и заштита Манасије. Јавности су на изложби представљени лични предмети, накит, опека са ктиторским натписом из манастирске кухиње керамичко посуђе карактеристично за овај крај.

„То је ова керамика, моравска керамика која некако има континуитет из средњег века рекла бих до данашњих дана, то је та керамика украшена белим спиралним орнаментима”, објашњава Смиљана Додић, Завичајни музеј Јагодине.

На паноима је приказан историјат манастира и истраживачко-конзерваторски радови у манастирском комплексу.

„Највеће откриће ових истраживачких радова било је заправо откриће гробног места деспота Стефана Лазаревића са његовим земним остацима чиме је фактички разрешена вишевековна дилема о месту сахране једног од највећих српских средњовековних владара", каже Додићева.

Изложба о истраживањима и заштити Манасије приреређена је у Музеју угљарства у крају који више од век и по живи од копања угља.

„Музеј угљарства у Сењском Руднику је специфичан те врсте у Србији. Ми баштинимо историју индустријског наслеђа не само ресавско-моравског краја већ и читаве Централне Србије", истиче Ненад Анжел, руководилац музеја у Сењском Руднику.

Житељи овог краја поносе се тиме што на својој теритоприји имају Манасију као средњовековно наслеђе које је и на прелиминарној листи Унеска. Захваљујући истраживањима, кажу археолози, обезбеђен је живот предмета и њихова видљивост за цео свет.