Голубачка тврђава - нова археолошка открића

Када је Коџа Махмуд паша Анђеловић, везир османског царства коначно освојио Голубац 1458. године, обновио је тврђаву. То су доказали и археолози који су у подграђу открили глинене пећи за прављење креча који се у зидинама налази и данас.

“Нашли смо четири комада у низу. Пречника до четири метра, дубине око два метра, укопане у лесје, у глину од које су и направљене и које су имале калоту од римских опека доступних. Знамо из претходних истраживања да је овде било село Купе. Све пећи имају опеке са печатима легије четврте Флавијеве и седме Клаудијеве", наводи Марина Бунарџић, археолог саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Римске опеке са осталим археолошким налазима потврђују и да је живот у подграђу тврђаве, у ували испред риданске стене, текао континуирано од праисторије до краја 19. века. И да се након померања турске границе на север овде развила цивилна варош Голубац, како је Евлија Челеби и писао.

“Имамо остатке цивилних кућа са подницама од лепа, а имамо и остатке јавних објеката као што су занатске радње, чајџинице и све што је било потребно једној вароши", додаје Марина Бунарџић.

Када ископавања и конзервација буду завршени, кроз овај времеплов у оквиру археолошког парка прошетаће и први туристи.

“Стаза ће ићи кроз локалитет. Све што је пронађено, посетиоци ће моћи да виде лево и десно од стазе и та стаза ће се спајати са стазом ка улазу у тврђаву"“, закључује Искра Максимовић, директорка Друштва "Тврђава Голубачки град".

Стручњаци ће се трудити да стаза буде верна оригиналу која је морала да има правац довољно дуг да коњаници ујашу у тврђаву у галопу.