Заслуга династије Обреновић за стварање савремене српске државе

Велики вожд и кнез, војсковођа и владар, вешти дипломата – Милош Обреновић донео је Србији први устав, поставио темеље модерне државе. Либерални демократски правни акт који нису имале ни најразвијеније европске земље, упалио је бакљу демократије, која је донела дуго чекану слободу српском народу.

„Овим уставом донете су одредбе које су се тицале права човека, укинуто је ропство и феудализам. Због те чињенице велике силе којима су на снази били феудални односи Аустрија, Русија и Османско царство извршили су притисак на кнеза Милоша да устав повуче, што је и урадио за 55 дана”, наводи Петар Демић, историчар из Завода за заштиту споменика у Крагујевцу.

А за 26 година Милошеве владавине вазална Србија добија ново лице и прву престоницу Крагујевац у ком подиже свој двор.

Дворски комплекс у Крагујевцу за 350 гроша градио је Гога Цинцар, под будним оком владара кнеза Милоша Обреновића. Милошев конак је изграђен на левој страни Лепенице и опасан је оградом од храстовог дрвета.

Неписмени кнез око себе окупља учене људе из прека. Крагујевац први у Србији добија школу, Лицеј, суд, новине, библиотеку, оркестар, апотеку, оружарницу, установе и институције на којима је почивала држава. Ипак, Милошева реч је увек била задња.

„Нико није смео чак ни да се ожени, ни да се разведе, без његовог пристанка. Онда ручак кад су долазили гости из прека. Мени био другачији, прилагођен томе. Онда најављивање ручка звоном”, објашњава Катарина Ђурић, кустос Народног музеја Шумадије.

„Доношени су дакле из Беча и из прека као што се тада причало, кревети и ормани и столови и столице”, истиче Милош Јуришић, директор Народног музеја Шумадије.

Кнез и његови потомци током 75 година владавине оставили су нам у наследство Милошев венац у Крагујевцу и велелепна здања у другим местима Србије.

Ово је најлепша зграда у Србији изграђена 1868. године. Дворац Обреновића изграђен у Буковичкој бањи био је право монденско место.

Буковичку бању волели су и градили и кнез и његови синови. По Милошу и Михаилу два извора лековите воде и данас носе име. Чувени су били балови краљице Наталије на које је београдска господа долазила возом.

„Преко дана се играо крокет, а увече овде испред Старог здања играло се коло док су се унутра у сали кнеза на спрату, која је била градска дворана играле градске игре”, наводи Зорица Петровић, виши кустос историчар Народног музеја Аранђеловца.

За изградњу и процват Буковичке бање, али и целе државе најзаслужнији је био кнез Михајло Обреновић. За разлику од неуког оца образовао се у европским престоницама и сва своја знања пренео у отаџбину. Одважан дипломата и политичар, оставио је неизбрисив траг и у култури Србије, у родном Крагујевцу, подигао је себи конак.

За 45 година живота, кнез Михаило Обреновић стигао је да оствари свој сан и види слободну Србију. Друге, личне снове – претворио је у песму Што се боре мисли моје. Памтимо га као најобразованијег владара, реформатора - великог Кнеза.