Акција за чистије Зворничко језеро и околину

С једне стране слика којом се поносе сви Малозворничани, а са друге призор којег се сраме. Реком Дрином, а самим тим и Зворничком језером плута на хиљаде тона смећа које се задржава уз обалу.

“Нажалост, наша највећа депонија је заправо наш највећи потенцијал то је река Дрина. Све ово овде што видите трске у приобаљу, све на острвима, то је препуно, препуно флаша. Туристи који пролазе на одморе, неки су веома дисциплиновани и не остављају смеће, али неко избаци”, каже Предраг Спасојевић, мештанин и учитељ.

Ипак, тврде, не може се сва кривица приписати туристима, јер смећа има и у брдима где углавном залазе само мештани. Дубоко у шуми, у потоцима, и крај њих налазе се сметлишта. Уз комунална предузећа, акције чишћења организује и локално становништво заједно са својом децом.

“Ми смо нашли свакве предмете, флаше и флаше од сокова, ја сам са мојим другарима нашла и напунили смо кесу”, наводи Јагода Петровић, из Доње Трешњице, а Александар Илић, из Доње Трешњице додаје: „Увек бацам у канту и никад нисам хтео да бацам где људи бацају и увек сам хтео да будем добро дете.”

Да је природа према Подрињу била дарежљива сведочи и све веће интересовање туриста за одмор у том крају, који се због лепоте амбијента и гостопримљивости домаћина увек враћају. Зато је, тврде, важно сачувати здраво и чисто окружење, и радити на подизању еколошке свести.

“Треба да дођемо на ниво да неко каже нико ме не види, нећу платити казну, али ја не могу да бацим овде лименку или пластичну флашу зато што не могу то себи да дозволим”, сматра Предраг Спасојевић, мештанин и учитељ

 Путеви и обале у Малозворничким селима редовно се чисте, али се ново смеће појављује поново. Они који га бацају можда се замисле када чују податак да је једној лименци потребно више од 200 година да се разгради, а флаши 450.