За и против: Да ли опорезивање паса може утицати на већу одговорност власника

Предлог генералног секретара Кинолошког савеза Србије Махмуда ал Дагистанија да би требало увести порез на псе, узнемирио је власнике кућних љубимаца и одгајиваче. Многи сматрају да ће тако велики број животиња које се удомљавају остати без потенцијалних власника, као и да ће се повећати број напуштених животиња на улицама.

Стефан Станковић из Врања има регистровану одгајивачницу добермана. Каже да би порез био додатни намет и највише штетио заправо псима, који се не купују.

boxPluginImg

"Људи гледају да удоме пса, да тог пса не плате из љубави, да би њега сачували, склонили са улице. Али када би се увео порез на те псе вероватно би их они пустили на улице и онда би настао велики проблем", каже Стефан Станковић, власник одгајивачнице добермана из Врања.

А да такви пси често нису чиповани, потврђује слабовида Ужичанка Будимка Тошић, у чије је двориште случајно дошао необичан мешанац лабрадора и ретривера и пронашао свој сигуран дом пун љубави.

"Види се да је пас био негован, да је имао власника да је био паметан, али да једноставно из ког разлога је изгубио вид, не знам и фактички и онда ником није требао више", каже Будимка Тошић из Ужица.

Увођење пореза не би пуно користило када је реч о псима, који због опасности по људе треба да буду на повоцу и са заштитном корпом, сматрају кинолошка удружења из Пожеге и Врања. Они тврде да за случајеве напада са трагичним последицама, ипак нису одговорне животиње.

"Значи по мени јесте проблем што ти пси нису добро социјализовани и нису адекватно, са њима није рађено, али се знају власници, тако да непознати пси и непознати власници", објашњава Срђан Илић, предсеник Кинолошког удружења из Пожеге.

"Закон о добробити животиња из 2012. године треба да доживи своју пуну примену и онда ће бити мање проблема. А тамо је јасно назначено чија је обавеза смањење популације и контрола напуштених паса, где локалне самоуправе, инспекцијски органи имају своје ингеренције и надлежности, где за сваку штету коју начини пас одговорност сноси искључиво власник", истиче Мићо Младеновић председник Кинолошког друштва из Врања.

Поједини ветеринари сматрају да се треба више бавити здрављем животиња, па ће тако бити безбеднији и људи.

"Да власник, сваки власник који има свога кућног љубимца уради вакцинацију, против заразних болести, јер је то доста опасније", наглашава Срђан Брмбота, ветеринар из Пожеге.

Највећи број паса луталица заправо су бивши кућни љубимци, које неодговорни власници остављају најчешће у суседном граду или општини. Ко би за њих плаћао порез, нико не зна. Али се зна да пре опорезивања, треба решити и много важнија питању у овој области.