Баница, мућкалица, трљаница - препознатљиви укуси Врања

Сваке године стотине хиљада српских и страних туриста прође ауто-путем поред Врања. Многи предах праве уз гастрономију југа. У Врање због хране долазе и комшије из Северне Македоније.

"Јер смо презадоволни од гостопримство и услуга и од јело", каже Љупчо Митковски из Скопља.

Најчешће се наручује роштиљ, али угоститељ Ивица Цветковић каже да су традиционална јела много укуснија. Од брашна, воде и соде бикарбоне меси се тепана погача.

"Ја се увек шалим да се утепамо од месење. Из тог разлога се зове тепана, јер потребна је мало већа енергија и око тога да би она била укусна на крају. Да кажем сиротињска јела, јер наш народ није био раније толико богат да смо могли да имамо нека јела, каква су имала у неким већим, имућнијим градовима", наводи Ивица Цветковић угоститељ из Врања.

Тепана погача се једе док је врућа у комбинацији са сиром, ајваром или трљаницом или неком другом салатом.

"Туристи лети углавном када дођу они су за ова наша јела, за тарану, за буткицу, за самсу, баницу, мућкалицу, за та традиционална јела”, каже Јована Јанковић куварица из Врања.

Много је младих који су из Врања отишли за бољим животом, а Јовану је задржала љубав према традиционалној кухињи. Упркос једноставним састојцима, јела су углавном калоријски јака, али зато десерт није.

"Црвенци. Он само има пар састојака брашно, вода, шећер и ораси. То је то, иначе дијетално је", наводи Јована Јанковић куварица из Врања.

Мерак је потпун ако се у храни ужива уз музику.

Туристи - уз знаменитости, кухињу и музику - откривају да Врање одише пре свега јужњачком топлином, којом зраче гостољубиви домаћини.