Врањанци и Врањанке: „Далеко од првог корака"

Тек када листате књигу „Далеко од првог корака" схватите да су многе успешне Нишлије пореклом Врањанци. Аца Станојевић, аутор књиге о познатим Врањанцима, каже да су сви они дошли на факултет и због признатих каријера и остали.

“Велики број Врањанаца живи у Нишу, од тога је добар број на тим видним функцијама у граду, индустрији, просвети, медицини, тако да - свако је нашао себе у тој науци да се искаже и ту је остао и наравно град је препознао те људе, прихватио их. Нишлије и Врањанци се изузетно лепо разумеју и по говору и по понашању, по обичајима, традицији једноставно ја се нисам осећао туђинцем у Нишу”, наводи Аца Станојевић, публициста.
На том путу је Емилија Стојилковић која се после факултета запослила у ај-ти компанији. Тек 7 година живи у Нишу.
“Сматрала сам да ћу у Нишу наћи тај осећај припадности с обзиром на то да је ето и југ Србије, близу је мог родног града. У Врању ми је дом, у Врању ми је породица, тамо је место где сам одрасла, али у Нишу сам ја”, истиче Емилија Стојилковић, маркетинг менаџерка.
Иако и у Врању може да се студира, све је више нових смерова на факултетима и вишим школама, многи се одлучују за универзитетске центре. Ипак, кажу, има и оних који се враћају.
“Знам неке људе који су завршили у Нишу, Новом Саду, а сада су тренутно у Врању раде онлајн, раде за поједине фирме. Локална самоуправа се труди да приушти оно што има и у свим већим градовима”, каже Лука Трајковић, из Канцеларије за младе града Врања.
Није се вратио у Врање, али упркос понудама није отишао ни из Ниша. Један од познатијих Врањанаца Бранислав Тиодоровић - признати српски стручњак, човек који воли Ниш, али о Врању говори са посебним усхићењем.
“Увек сам мојој деци говорио да нису имали срећу да буду рођени у једном дивном мањем граду од Ниша, али дивном за живот поготову за децу. Тамо се знало кад је празник, не треба да гледаш на календар, силази Горња чаршија у доњу чаршију, свира на све стране, играју на све стране и зна се да је празник”, подсећа проф. др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог.
Новинарка запослена у невладином сектору Милица Бранковић каже да се и раније, а и сада, најчешће због факултета, одлазило из Врања. Свој разлог да се не врати у Врање објашњава кроз смех.
“Тек када сам дошла у Ниш од многих људи сам чула да Врањанке, тако бисмо ми из Врања рекли, а исправно је рећи Врањанке у Ниш заправо долазе на студије, да би нашле мужа и да би се удале. То је нешто што ми је у почетку било смешно, али се испоставило да сам испоштовала традицију и да сам и ја ето пронашла мужа и остала да живим у Нишу између осталог и због тога”, објашњава Милица Бранковић, новинарка.
Лако је бити Врањанац или Врањанка у Нишу, вероватно то није тешко бити ни у другим срединама, јер они са собом носе - ведрину, духовитост, отвореност - дух Врања којег се никад не одричу.