Производња шљива поново у експанзији

Само на породичном имању у селу Велереч код Горњег Милановца од четири хектара "чачанске родне" настаје препознатљива ракија. За чашицу квалитетног традиционалног алкохолног напитка, дестилери кажу битно је много тога. Од поднебља, сортимента, квалитетних садница, до технолошког процеса.

„Које су агротехничке мере примењене, како се реже, какав је сам род, као и оно што је јако битно то је сам тренутак када сама шљива сазрева и тренутак кад је она да кажемо технички најоптималнија да се покупи и да се од ње прави добра и квалитетна ракија”, истиче Валентина Симић, из дестилерије „Горда” у Велеречу код Горњег Милановца.

У чачанском крају, у којем се воће узгаја на више хиљада хектара, некада је највише било стабала шљиве. Да та воћна врста има будућност потврђују из чачанског Института за воћарство који је творац 18 сорти шљиве.

„Србија је позната по шљиви. Шљива мора да остане доминантна код нас. Треба повећавати производњу, повећавати површине под шљивом и самим тим наравно повећавати и квалитет и количину производа”, наводи др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство у Чачку.

Све популарнији викенди на селу, где се уз одмор многи одлучују за садњу воћа које не изискује много рада и пажње шанса је да се врати и шљиварство.

„Има и тражње од стране да кажем и дестилерија и других прерађивача и са тим начином би ми на неки начин одржали наша села, вратили да кажем многе младе људе на село, да за почетак бар из хобија се баве шљиварством, а надамо се да ће их та љубав ка пољопривреди одржати и да их врати у потпуности на село”, објашњава Милош Вујисић из Канцеларије за пољопривреду „Агрологистик 032” у Чачку.

Српска ракија је одвајкада препознатљив национални бренд, а однедавно је шљивовица уписана на листу нематеријалног културног наслеђа Унеска, што породичним дестилеријама даје наду да ће се и њихова ракија наћи на светском тржишту.