Све мање музних крава

Увођење прелевмана на млеко и сир делимично ће помоћи домаћим произвођачима јер је конкуренција из увоза и даље присутна, сматрају произвођачи.

"Једино да то млеко сад осушимо и да чекамо годину - две да се стабилизује тржиште. Јер толико млека је донешено сад и сирева и којечега да ми до краја године имамо залиха", каже фармер из Љутова Јосип Мачковић.

У средњем Банату је 2022. мање за 15 одсто музних крава него 2021. Нестали су са тржишта произвођачи са три до пет крава јер нису могли да остваре квоте за премије.

"Услови за остваривање премије у једном кварталу су три хиљаде литара што значи да један произвођач мора имати месечно количину млека од хиљаду литара. Ако то поделимо са неком просечном производњом то значи стално да музе три краве, што је физиолошки немогуће", објашњава Драган Вагић из ПСС Зрењанин.

Један од закључака састанка Удружења сточара, фармера и стручњака за пољопривреду у Мужљи је да држава стимулише останак јуница на млечним фармама.

"Тенденција је да се доста музних крава у типу сименталца претвори у товни материјал и ми ћемо сад радити на томе да спасемо тих 180 000 крава којима прети кланица", истиче фармер из Ечке Адам Бугар.

Надлежнима су упућени предлози да се формира Управа за сточарство, Омбудсман за храну и донесе Закон о млеку.

"Закон о млеку може да дефинише и даје за право држави да интервенише у свим кризним ситуацијама везаним за млеко и да утиче да се уведе потрошња "млеко за ђаке" што је и социјална и здравствена категорија", каже Чедомир Kецо из Удружења одгајивача товних говеда.

Kао подршка акцији очувања пашњака у Војводини, потписана је иницијатива да се оснује "Завичајни пашњак Михајла Пупина" у околини његовог родног села Идвор.