Изложба двопређних чарапа у Књажевцу
Двопређне чарапе и вештина њихове израде својеврстан су симбол књажевачког краја. Од 2018. двопређне чарапе уписане су у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа, а технику њиховог плетења живом одржавају чланице удружења "Еноцентар" из Књажевца.
Двопређне чарапе са шарама и орнаментима као и пре три века жене из удружења "Етноцентар" израђују већ 15-ак година.
"Ове се чарапе искључиво плету одоздо. У почетку нисмо знали како да почнемо. Показала нам је једна Душица из Балановца која је знала, старија од нас, тако да смо ми кренули са двопређним чарапама уз помоћ ње", каже Слађана Ранђеловић.
"Ја се први пут сретнем са пет игала и не знам да их држим у руци. Онда шема, па полако, лагано, кад имаш вољу, љубав и хоћеш нешто да научиш онда све то иде", наводи Добрила Миленовић.
Чарапе које плету жене у "Етноцентру" реплике су старих двопређних чарапа из збирке књажевачког завичајног музеја.
"Ми строго пратимо шему. Две боје се обавезно воде. Плетемо и црне и црвене обавезно додајемо и друге боје, зависи од шаре на чарапама", објашњава Сузана Илић, председница удружења "Етноцентар".
Средствима канадских фондова намењених пројектима за очување народне традиционалне књажевачки "Етноцентар" и етно удружења из још пет градова опремили су своје изожбено-радне просторе.
"Задовољни смо што смо подржали пројекат ових жена које чувају етнолошко наслеђе овог дела источне Србије и преносе га новим генерацијама да га упознају и заволе", каже Џајлз Норман, амбасадор Канаде у Србији.
Збирка двопређних чарапа у књажевачком Завичајном музеју броји неколико стотина пари из 18. и 20 века. Реплике двопређних чарапа, али и сам процес израде ових рукотворина Књажевчани, као и туристи који дођу у овај град моћи ће од сада да виде у новим просторијама "Етноцентра".
Коментари