Ужички планинари корак по корак до врха Србијe

Највећа награда планинарима је, кажу, мир и склад природе чији су део када су у планини, било сунцем обасјани, било по киши, снегу, на мањем или већем успону.

"Стене, сајле, ферате, ту баш посебно уживамо, али ту идемо у мањим групама и некако увек је ново, увек је нова стаза, нова околина, то је оно што нас мами сваки пут", објашњава Јелена Тошић Миљковић, ПД "Рујно", Ужице.

"И кад су ти лоши услови, некако је лепо. Ја волим да кажем да и волим, јер се тада научи доста ствари онако и о планинарењу и животно. Научи се како да у тим мукама нађе човек неку снагу да успење тај врх и што је још битније да се врати назад, и тад је уживање једнако као и кад је лепо време", каже ЂорЂе Поњавић, ПД "Рујно", Ужице.

"Био сам и на Мусали, и на Вихрену, био сам на Комовима, Проклетије, значи, било је доста тих врхова, стварно једно уживање у лепотама природе", објашњава Зоран Спаловић, ПД „Рујно", Ужице.

Заставу друштва и државе развили су не само на највишим врховима Србије, већ и Балкана и Европе, а акције сваког викенда воде четири водича, међу којима и Дејан Томић, најбољи водич, по оцени Планинарског савеза Србије.

"Ми смо задњих две три године, по неких три, дешавало се да имамо и четири акције за викенд, да једноставно дамо људима избор и онда да се свако пронађе на некој од тих стаза, да ли је вишедневна или једнодневна, али у просеку 30 до 50 људи изведемо за викенд негде", истиче Дејан Томић, председник ПД „Рујно" и најбољи водич по оцени ПСС.

Привилегија су им три планине надомак Ужица богате природним драгуљима. Оне их инспиришу за корак даље наредне године, поново до Мусале, највишег врха на Балкану, затим Олимпа, Триглава и врхова италијанских Доломита.