Како су Куртагићи са Пештери стигли до стада од 1500 оваца

И док већина младих људи одлази са сурове Пештерске висоравни у потрази за лакшим животом, Шефкет Куртагић се након завршених студија вратио у родни крај да, заједно са тројицом браће, унапреди породичну фарму оваца. 

Пут до фарме Куртановића у Вранотићу удаљен је од асфалта пет километара и тешко га је прећи без теренског возила.

„Завршио сам политичке науке, смер међународни односи. Стицајем околности вратио сам се ту где сам сад. Основао породицу. Кренули смо са неких 140 оваца, током времена стадо достиже 1.500 оваца. Деветнаесточлана смо породица. Четири брата раде, учествују у том послу”, каже Шефкет Куртагић, добитник признања „Пољопривредник нове генерације”.

Да би изградили овако велику фарму било је потребно осам година даноноћног труда, рада и улагања, а без помоћи државе, кажу не би успели.

„Кад нам дође инспектор за премију и уради записник преброји се то стадо. Они знају добро како се то ради, ми бисмо одмах срачунали колико је то. Значи одмах може да се купи нешто, неки трактор може да се купи, косачица, може балирка... Вода нам је далеко одавде, седам километара, ми смо то сами фактички довели”, каже Саладин Куртагић, млађи Шефкетов брат.

Толико стадо најпре треба сачувати од дивљих звери и паса луталица. У томе им помажу пси овчари. Зиму су спремно дочекали, а сваки дан без снега је огромна уштеда.

„Већ је двадесет и који децембар, овце су још увек на испаши. Значи да смо сваки дан на добит око 300 евра. Зарадимо зато кад би претворили у храну коју би данас морали да потрошимо на исхрану оваца", каже Шефкет.

Сваки члан задруге има своја задужења.

„Ја сам планинка, јетрва је мешајка. У заједници смо и сви знамо свој посао. Да се зна шта ће ко да ради. Ја да сирим, она да мијеси хлеб и спрема да се једе”, каже снаха Зухра Куртагић.

Колико су озбиљна задруга говори и податак да Куртагићи произведу око три тоне сира годишње, а планирају да још прошире и производњу и стадо.