Ђаци пешаци из Предоле код Ушћа

Захваљујући некадашњем житељу Предола, села на обронцима Жељина, који је уступио своју викендицу - 10-огодишњи Александар Банковић не мора да пешачи 7 и по километара до школе. Александрова учитељица сваког дана колима прелази 75 километара, јер долази из Краљева како би држала наставу свом једином ученику.

Последњих 5 километара путовања преко планинских беспућа до села Предоле, за учитељицу Хелену Веселиновић су врло напорна јер су путеви некатегорисани. Кућа нема дуж неколико километара пута.

У случају да падне снег учитељица Хелена би овде морала да остави свој аутомобил, саветују мештани села Предоле и до школе која је удаљена око километар и по иде козијом стазом уместо главним путем.

Срећом, снег још није пао. Пут води поред старе школе која се пре неколико година урушила под снегом. У исто време у школу стиже и Александар у пратњи свога верног пса. Настава се одржава у викендици која је уступљена школи. У њој су само једна школска клупа, табла и пећ на дрва, бубњара.

"Александру веома значи, његовој породици јер до следеће школе они имају 5 километара. Он је, да кажем, и даље мали тако да би било јако тешко да он путује 5 километара до школе поготово зими када падне снег када су услови мало отежани", каже Хелена Веселиновић, учитељица ОШ Милун Ивановић.

Александар каже да је сада довољно стасао да иде и до "Међуречја", у већу школу.

Александар Банковић, ученик ОШ Милун Ивановић каже да је навикао: „Идем са мојим кучићима. Они ме бране од животиња. Лепо ми је у школи. Четврти сам разред и лепше ми је у школи него код куће".

Александрова сестра Јулијана похађа школу у Гокчаници. Она је много раније кренула од куће.

"Он има 2,5 километара до школе, а ја 7. Зато што је горе четворогодишња школа, а овде осмодишња. Ја сам сад 6. разред, тако да тамо нема места за мене", наводи Јулијана Банковић, ученица 6. разреда ОШ Милун Ивановић.

У школи у Гокчаници само су две ученице. Јулијана и шестогодишња Рушка из села Борово. Све до 70-тих година прошлог века у овим планинским школама било је и до 60 ученика.

"Следеће године школа се затвара. Он прелази у Гокчаницу или се можда са породицом буде преселио за Краљево тако да више деце неће бити", истиче Хелена Веселиновић, учитељица у ОШ Милун Ивановић.

Пут до куће Александру је тежи него долазак у школу. Његов дом је на крају села на самим падинама Жељина.