Како један Кенијац и један Кикинђанин производе зелену салату на води

Микаел Теја из Кеније и Драган Керкез из Кикинде производе зелену салату у вештачком екосистему где биљке и рибе живе у истој води. Овакав начин производње зове се аквапонија, а млади предузетници су први у Србији који су почели да је користе у производњи на велико.

За гајење поврћа на води Микаел Теја је сазнао у родној Кенији. Кикинду је одабрао за овај посао, јер је желео да ради у граду где му је рођена мајка, а и нашао је за сарадњу истомишљеника Драгана Керкеза.

Систем се састоји од две целине. Просторије где се у базенима гаји шаран и пластеника где зелена салата плива на стиропору.

Вода кружи цевоводом који има слободан пад.

„Амонијак што је присутан у секрету рибе је кроз бактериолошки процес претворен у нитрате, што биљке могу лако да упију. Биљке упију нитрате и пречишћавају воду за рибе. Кад се вода врати код рибе нема те токсичне нитрате", наводи Микаел Теја.

За разлику од класичне производње, није потребан плодоред, већ стално праћење стања воде.

„Треба пратити неке сличне параметре као што су пе-ха, ниво амонијака и нитрата које производи риба и једноставно температуру и проток воде. Ниво кисеоника је много битан и за раст биљака и због саме рибе, ниво раствореног кисеоника. Једноставно, постоје параметри који не смеју да падну испод минимума и зато је овај систем опремљен системом за аерацију", објашњава Драган Керкез.

Узгој рибе није приоритет већ зелена салата. Зрела је за девет недеља и буде је до једне тоне. Може се производити друго слично поврће, попут блитве или руколе.

„Не користимо никакве хемије, јер би биле отровне за рибе или би лоше утицале на бактерије у систему”, наводи Михаел Теја.

Пластеник има 1.600 квадрата, користи струју из соларних колектора. Иако је еколошка, производња није органска, јер се по домаћим прописима цертификат за то додељује само за оно што се узгаја на земљи.