Како сачувати шафрањику

Једна ретка биљна врста - шафрањика - у Србији расте само на северу, уз границу са Мађарском. На списку је веома угрожених врстa и због тога је под режимом строге заштите.

Радници јавног предузећа „Палић-Лудаш" годинама спроводе мониторинг и мере за опстанак јединственог цвећа.

У нашој земљи, само на простору Суботичко-хоргошке пешчаре, расте биљка карактеристичних љубичастих цветова. Радници „Палић Лудаш-а" у пролеће броје примерке ове ендемске врсте, а у јесен и зиму сређују станишта шафрањике.

"Резултати су јако добри. Уочили смо да се, после двадесет година, популација увећала на око 100.000 јединки. Када погледамо сам старт 2003. године, тада је било само две, три хиљаде јединки", каже Сандра Чокић Рех, руководилац сектора заштите природе у ЈП "Палић Лудаш".

Стручњаци из пограничних региона Србије и Мађарске редовно обилазе станишта шафрањике са обе стране границе и размењују искуства.

"Шафрањика је строго заштићена врста и у Мађарској, а генетска истраживања показују да су биљке идентичне са обе стране границе. Зато је важно да сарађујемо, јер имамо сличне проблеме са урбанизацијом, климатским променама, смањењем станишта шафрањике", објашњава Ђерђ Крнач из мађарског Националналног парка Кишкуншаг.

„Захвални смо и Универзитету у Сегедину, јер су нам се прикључили студенти и докторанти и заједно са нама чисте терен", истиче Марта Добо, директорка ЈП "Палић-Лудаш".

Неодговорни излетници беру и продају шафрањику на пијацама, што је законом забрањено и кажњиво.

"Ми који се бавимо заштитом природе не видимо разлог зашто би то неко брао и узимао, с обзиром да шафрањика има своје место у природи и тамо су лепе. Оно што могу људи да раде је да уживају у лепоти и естетски доживљај је нешто што је примарно", додаје Сандра Чокић Рех.

Стручњаци поручују да је очување аутохтоних биљних и животињских врста на природним стаништима важно за биодиверзитет, јер свако нарушавање стабилности природних еко-система дође на наплату људској популацији кроз нове пандемије.