Како је једно лане постало љубимац Филиповића из Јазовника

Срна Ленка је више питома, него дивља. Од камере се у почетку стидљиво крила, али је знатижеља ипак била јача од ње. На Филиповиће и домаће животиње је навикла, а са непознатима се обазриво упознаје. Воли житарице, и да једе из руке.

,,То је обично кукуруз, пшеница. Узме и концентрата од других животиња. Не можемо је изоставити. Према другим животињама, није имала никад проблема, док је била мања, ту је био са гускама мало проблем. Пошто су ипак оне за територију своју. Привикле су се и оне на њу'', каже Младен Филиповић из Јазовника.

Повређено лане старо свега неколико седмица, Драган је пронашао у атару Јазовника током жетве. Ленку су у почетку хранили само на цуцлу.

"Кад смо врли пшеницу, појавила се у житу. Ја сам стао са комбајном и ухватио га. Било је на леву ногу мало храмљало, било је мало. Три месеца смо на цуцлу хранили. Ујутру се мази, сачувај Боже, али преко дана већ неће, и кад има неког кога не познаје'', наводи Драган Филиповић из Јазовника.

Хлеб, воће и поврће, никада не одбија. Спава са живином, а некада и сама преноћи напољу.

"Ту је заједно са осталим животињама, нема проблема што се тога тиче. Имају две просторије, посебно за њих, посебно за њу. Киша, снег, ништа јој не смета, она чак да ли није при вољи да уђе увече да спава у кућици, остане некад и напољу, тако да јој не смета снег", истиче Младен Филиповић из Јазовника.

Додаје да није спремна за враћање у природу: "Она је са пар недеља дошла код нас, у природи није нешто дуго ни била, тако да се не би снашла и када би је вратили''.

Младен је ученик Средње пољопривредне школе у Шапцу, и упоредо похађа два смера. Жеља му је да Ленки нађе друштво, и на дедином имању направи мали зоолошки врт.