Краљево: Пут Споменика српским ратницима

Голгота споменика почела је чим се 1913. јавила идеја да се на централном краљевачком тргу ода почаст ратницима који су животе дали за отаџбину. Подизање је прво одложио Први светски рат. Након тога Краљевчани су се спорили и око локације. Ни изградња није протекла без трзавица, али је 1933. тадашњи трг Краља Александра добио препознатљив изглед.

Половином 50-тих година покренута је иницијатива да се Трг Маршала Тита, како се тада звао централни градски трг, модернизује, а главни урбаниста предложио је да се споменик помери на друго место.

Између осталог, наводио је да му није место на тргу и да нема уметничку вредност јер је копија Спомен костурнице бранилаца Београда. И поред протеста Солунаца, 1. маја 1960. премештен је на војничко гробље које се налазило поред градског гробља уз образложење да је Генерални урбанистички план предвидео трг без икаквих објеката. Контроверзна одлука - говоре и сведочења о посети Слободана Пенезића Крцуна недуго затим.

"Извели су га на терасу хотела да види како ће да изгледа нови центар, он је запитао:„Шта је са спомеником?". Па каже, друже Крцуне ово... Он их је изгрдио и рекао им: „Ја сам био партизан, али кад Немци запуцају, ми побегнемо. Ово су људи били који нису излазили из рова, док задњи човек не погине. Срамота што сте то урадили", препричава Милан Матијевић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула" Краљево.

Две деценије су се поносни Солунци сваке године на дан пробоја Солунског фронта окупљали на тргу који је делом претворен у паркинг.

"И одатле су кретали главном улицом према гробљу. Њих је тада било доста живих, има лепих фотографија које на аутентичан начин чувају то њихово кретање и према том чину", наводи Драган Драшковић, историчар.

Неретко су стизали захтеви да се споменик врати - услишио га је председник општине Зарија Мартиновић 1980.

"Ми смо покренули поступак промене детаљног урбанистичког плана за реконструкцију трга Маршала Тита и Старе зграде школе IV краљевачки батаљон", додаје Милан Матијевић.

Мартиновићев наследник Бранко Маричић завршио је започето. Краљевчани су одлуку здушно подржали, а око 35.000 приложника помогло је и финансијски. Споменик је враћен 13. новембра 1982. године. Сведоци памте и тачно време, било је то око пола 2.

"Осећали смо се одлично, баш се лепо сећам, милина ми је било проћи", истиче Радоје Шапић, из Краљева.

"Онда је урађен и овај трг на коме и дан данас наша дечица се играју, пензионери шетају, Краљевчани се окупљају. Налазимо се код споменика", каже Зоран Чекановић, из Краљева.

Најпрепознатљивији симбола Краљева је, у целини са тргом и чаршијом, 1990. године проглашен за непокретно културно добро.