Трогодишњак који воли географију и историјске ликове из српске прошлости

Стефан не воли досаду и његов стан права је радионица примењивог знања. Овај троипогодишњи дечак увелико чита и пише латиницом и ћирилицом, воли квизове, слагалице и историјске личности и врло је маштовит.

"Ово је владика Јаникие Нешковић. Ово је др Лаза лазаревић. Ово је Петар Петровић Његош. Ово је Вук Караџић. Шта је написао Вук? -Азбуку. А где је рођен? -У Тршићу" каже мали али талентовани Стефан Крајчиноћ, из Шапца.

Стефан воли и географију. Зна да на карти покаже државе, њихове заставе и грбове и главне градове.

"Чиле? -Сантјаго. Кине? -Пекинг. Француске? -Париз. Аустралија, Уругвај, Парагвај, Боливија, Суринам..", додаје Стефан

Прва слова Стефан је научио чим је почео да седи. Тражи даноноћну посвећеност оба родитеља и не воли да спава. Учествује у свим активностима породице. Воли да прави колаче и забавља тромесечног брата.

"Све што га занима, трудимо се да испратимо. Кад су га интересовале новчанице, ликови, историјске личности, ми смо цртали, лепили на зид, онда је он тражио шта да му се нацрта, ми смо испоштовали и то га је чинило срећним и то је настало из тих његових жеља", поносно нам прича Дарко Крајчиновић, Стефанов тата.

"Кренули смо у шетњу, кренуо је да испитује шта пише на таблама, који су називи улица, који су саобраћајни знаци, шта пише на бандерама, који су знаци на локалима, забрањено пушење, забрањено уношење хране и пића, све смо стајали по 5 или 10 минута испред излога да му објашњавамо шта је то, није нам било тешко, у суштини, захтева доста стрпљења и доста времена" присећа се Јелена Крајчиновић, Стефанова мама.

Иако Стефанова мама спава само четири сата, каже да ужива у његовим талентима. У кратком дружењу са њим, осим научних појмова, сазнали смо зашто више не воли виршле и колико су тиквице здраве, и колико је важна љубав маме, тате и брата.