Дела уметника оштећеног вида изложена на смотри у Кикинди

Јелена Марић је слабовида, али штрика на основу осећаја. Лакше јој је да то ради светлијом вуницом. Џемпер заврши за три дана.

"Кад то радим ја заборавим на моју болест коју имам. Заборавим мислим на било које околности. Дам се на ово на размишљање", каже Јелена Марић, из Савеза слепих Нови Пазар.

Када израђују предмете од глине слепи се руководе унутрашњом сликом о том предмету. Сваки предмет је уникат.

"То обликујемо као визију замишљамо. Како то изгледа јер раније те предмете које смо видели нормално, ја сам видео раније као и он. И онда ми то знамо у нашој визији остала је слика", истиче Мирослав Ђорђевић, из Савеза слепих Зајечар.

Сем што вајају, штрикају и сликају, слепи и слабовиди се баве и другим садржајима из културе.

"У смислу да ће говорити стихове које су сами писали и објављивали у оквиру својих књига или збирки поезије. Такође ће неки од њих певати", наводи Јелена Стојановић, секретар Савеза слепих Србије. 

"Што је Кикинда изабрана између много градова у Србији да буде домаћин ове манифестације, зато што је свакако огледало слепих и слабовидих лица који нажалост само на оваквим манифестацијама успевају да дођу до рекламних штандова и да своје знање и умеће прикажу јавности", наводи Зоран Стефановић, из Организације слепих Северни Банат.

Омогућавање слепим и слабовидим да се запосле и подршка у образовању су основни проблеми са којима се суочавају.

"Степен образовања је компензација за губитак вида. И зато треба посебно у инклузивном образовању створити услове пре свега кадровске у смислу стручности, а затим и техничке, као што су одређена помагала", истиче Милан Стошић, председник Савеза слепих Србије.

У Србији има око 12000 слепих и слабовидих особа, које окупља 45 удружења.