Шабац: Прича о Старом млину

Шта је узрок пожара утврдиће истрага. Ватра је уништила кров и унутрашњост објекта, али не и жељу Шапчана да Стари млин буде реконструисан. Некадашњи магацин за жито, винарског трговца Јакова Вукосављевића изграђен је 1930. године.

"Житни млин, међутим није дуго радио, већ наредне године страдао је у пожару. У том неупотребљивом стању био је до 1940. године када је рестауриран за потребе јеврејских избеглица које су у септембру дошле у Шабац. Ово је било једно од три места на којем су јеврејске избеглице биле смештене", каже Небојша Цвејић, историчар. Додаје: "2015. године, овде су долазили стручњаци из Републичког завода за заштиту споменика и из Завода за заштиту споменика из Ваљева, тако да је ушао у процедуру предлог да се ово место, односно овај млин прогласи за непокретно културно добро". 

Брод са Јеврејским изгеблицама из средње Европе, који су кренули у Палестину, заустављен је на граници са Румунијом. У Млину је било смештено око 500 људи који су из Кладова стигли у Шабац.

"Организовали су културно-забавни живот, имали су два позоришта, имали су музичку секцију, компоновали су и песме, Оду Југославије, Ми пакујемо, ми распакујемо... јер стално су били на чекању да ће доћи брод који ће их покупити и одвести до Палестине. Мислим да би било добро да се овај објекат сачува и реновира јер поред тог историјског дела, он није везан само за Јевреје, имамо и тај архитектонски део, ово је један привредни објекат са почетка тридесетих година и он је слика и прилика трендова у архитектури у то време у Србији", истиче Стеван Маринковић, аутор филма "Шабачки Јевреји".

Јеврејске избеглице у Старом млину, биле су до јула 1941. године, када су их немачки војници, одвели у логор на Сави. Мушкарци су стрељани у Засавици, док су жене угушене на Сајмишту у покретној гасној комори.