Како се живи у Босилеграду, једној од најсиромашнијих општина на југу Србије

Босилеград је на тромеђи Србије, Бугарске и Северне Македоније. Општина чије подручје је веома разуђено, у многим селима остала су домаћинства са по једним или два члана. Изузетак је породица Стојчев из Голеша која сада гради нову кућу, јер им је стара јесенас изгорела у пожару.

Згариште старе и темељ нове куће удаљени су неколико метара. Породица Стојчев изгубила је дом пре 8 месеци у пожару, помоћни објекат није оштећен, као и недавно започета суседна кућа.

"Кад све уништиш, па правиш на ново, много је тешко. Све се то може направи, али хвала на господа што смо остали живи", каже Душан Станов, из Голеша код Босилеград, а Бојан Стојчев додаје: "Ово је било саграђено већ, ту је мало простора, два кревета за децу. И сад још није завршено, али спасено је као и помоћна зграда. Хвала на ватрогасци што су брзо дошли, из Македоније, они су ближи."

Стојчеве од малограничног прелаза Голеш дели неколико десетина метара, а близу је и граница са Бугарском. Њихово домаћинство броји 12 чланова, а цело село има 28 становника. Баве се пољопривредом и сточарством.

"Чували смо овце, сад смо их продали. Краве чувамо, ја сам кући са децу, домаћица сам. Скупљамо сад сено, идемо по краве и помажемо по кући", наводи Весела Стојчев.

"Пре смо ишли у Криву Паланку, ту преко границу. Али како ова болест, корона, више у Босилеград", наводи Иванчо Стојчев, из Голеша код Босилеграда.

Да остану на тромеђи, на око 1300 метара надморске висине, помажу им суседи, мајстори, спортисти, запослени у дирекцији, организација Хелп.

"Свима сад овде мора да одрадимо и купатила и све. Ми смо ту пришли да помогнемо, све добровољно", каже Владица Манасијев из Спортског савеза Босилеграда.

"Људи су радни, много радни и због тога смо и ми дошли да им помогнемо у невољи коју су доживели, не дај боже никоме", каже Владимир Захаријев, председник Општине Босилеград.

У удаљеним, планинским селима Босилеграда више десетина је самачких домаћинстава, па општина планира изградњу дома за старије и немоћне.

"Од 15 хиљада динара живи се 5,6 дана. После се преживљава. Бавим се пољопривредом, имам јагоде своје, то сам радила летос, и тако, каже Љубица Асенов, пензионерка из Босилеграда.

У Босилеграду стотинак људи прима новчану социјалну помоћ, 18 захтева је у процедури. Осим рођака и пријатеља, угрожене често обилазе и представници локалне самоуправе и хуманитарних удружења.