Моја јединствена Ковачица, заједничка слика за будуће генерације Словака

Више од два месеца деветнаесторо сликара наиве радило је на заједничкој слици "Моја јединствена Ковачица". Она није потпуно завршена, због болести једног уметника, али су посетиоци могли да уживају у складно и са великом љубављу урађеном остварењу.

Ана Жолнај Барца, директорка Галерије наивне уметности, мисли да је назив сасвим у реду:

„Зато што је ту црква, која је јединствена, ту је и Галерија, радови на њиви, дечје игре. Сваки сликар дао је свој посебни, јединствени печат."

"Наша прекрасна Ковачица остаће вечно на овом великом, прекрасном платну, за идуће генерације, да виде како је некад било, да се очува тај словачки крој", каже Зузана Верески, сликарка.

Словаци су се доселили на наше просторе пре 220 година, по наређењу бечког двора, чија је жеља била да овде буде једна вишенационална средина, каква је и данас.

"Дошли су на војну границу, радили су, добили извесне бенифиције од власти, али су били у обавези да служе као граничари. Десет година су били ослобођени свих пореза", наводи Адам Јонаш, председник Савета МЗ Ковачица.

Прославу су улепшали наступи многобројних културно-уметничких друштава.

"То ће бити наши општински фолклори из насељених места, од Црепаје, Дебељаче, Уздина, Падине, до осталих места где живе Словаци – Кисач, Кулпин, Стара Пазова, Бело Блато", набраја Јарослав Хрубик, председник Општине Ковачица.

На шеталишту у парку одржан је сајам рукотворина, где су удружења жена изложила ручне радове, сувенире и делове народне ношње.