Са којим проблемима се сусрећу породице аутистичних особа

Без предаје, борба сваког дана. Тако изгледа живот родитеља деце са аутизмом. Краљевчанка Весна Булатовић каже да је њена ћерка проговорила и развијала се као и њени вршњаци. Али пред други рођендан приметила је промене у понашању.

"Шок је када добијете дијагнозу на папиру. Зато што је то стање које дете има до краја живота и у ствари та немоћ родитеља да не може да помогнете сопственом детету", каже Весна Булатовић, мајка осмогодишње девојчице.

Школска деца у Краљеву могу да добију личног пратиоца и то је једина помоћ коју коју је за сада особама са аутизмом пружила локална самоуправа. Крајем прошле године отворен је дневни центар, али за сада нема средстава да се плате запослени. Краљевачко удружење родитеља нада се да ће у првом периоду новац за то доћи из донација. Као што долази за ангажовање дефектолога који деци могу највише да помогну у првим годинама живота.

"Нажалост у Краљеву тренутно, у Здравственом центру не постоји запошљен дефектолог тако да су родитељи препуштени или на овај део који покрива удружење или су препуштени сами себи да у приватној режији плаћају тај третман дефектолога", наводи Иван Маричић, председник Удружења „Аутизам Краљево".
Значило би родитељима у Краљеву, али и у многим другим градовима, да имају асистента у породици који би им помагао када деца заврше школу. Јер када родитељи остаре јави се њихов највећи страх - шта е бити са децом када њих не буде. Тај страх мањи је у Шапцу и Новом Саду, који су међу градовима који имају највише сервиса подршке.

"Школа Милан Петровић нам је понудила решење које се зове социјална услуга становања уз подршку. То дословце значи да се наша деца полако навикавају да живе у једној другој кући, на једном другом месту. А то такође значи да се неће остварити наш највећи страх, а то је да ће деца завршити једном у некој институцији", каже Мирјана Радовановић из Удружења родитеља „Призма аутизма" у Новом Саду.

"Још много тога је пред нама. Свакако доношење националне стратегије за особе са аутизмом, значи да се види колико особа стварно има како бисмо могли да им помогнемо, Затим развијање даљих облика сервиса подршке, асистенција приликом запошљавања и њихово збрињавање, односно социјализација", наводи Весна Павловић, председница Удружења за помоћ особама са аутизмом у Шапцу.

Мање би бринули и када би окружење боље прихватило особе са сметњама у развоју. Управо тим путем су кренули чачански средњошколци дружећи се са ђацима школе "1. новембар".

"Мислим да је њима теже да се прилагоде нама, него што је нама да се прилагодимо њима. И опет треба да имамо неко знање и неке информације о њиховом стању", сматра Миа Мијаиловић, ученица 1. разреда Гимназије у Чачаку.

Априлски перфроманси и служе томе, али и да се још једном надлежнима стави до знања да време за решавање проблема збрињавања одраслих
особа са аутизмом истиче.