"Жива" мртва природа Љубице Мркаљ у Ваљеву
Бела жива природа испунила је изложбени простор Модерне галерије Љубе Поповића у Ваљеву. Новим радовима представила се Љубица Мркаљ, наша сликарка из Париза.
Називајући своју мртву природу "живом" Љубица Мркаљ нам на лукав начин дозвољава да наслутимо дух њеног уметничког приступа. Обнављајући застарели жанр, желећи да му удахне нови живот, она се уствари белом живом природом ослања на традицију. Не да би замрзла сећање, већ да би га продужила и оживела. Са пуно емоција.
"Нећу да плачем сада. Плакаћу кад одем кући", каже сликарка Љубица Мркаљ.
На белој површини равне перспективе доста је воћа и поврћа са Медитерана са којима је понека помешана риба или стари накит, скупљени као случајно, а сваки представљен са изузетном прецизношћу. Белина је као нека врста празне меморије где се бележе расута сећања.
Марија Ђурић, кустос Модерне галерије каже да се уметница овде позива на живу природу: "Она ове предмете још увек види као живе јер се налазе на њеним сликама. То су предмети који су отргнути из контекста који су случајно настали, то јест пали на бело платно у атељеу уметнице и код ње изазвали низ асоцијација."
Код неких живих природа Љубица Мркаљ се мешала у композицију у облику игре сенки. Те композиције подсећају на имагинарне пејзаже који заузимају позадину слика италијанске или фламанске ренесансе.
Коментари