Шљивовац - село без пута остаје и без становника

Шљивовац је пример да се насеља у близини градова подједнако гасе као и у удаљеним срединама. Ушушкан између Малог Црнића и Пожаревца, годинама испраћа своју децу и грађане док нису остали на тридесетак кућа, без школе, а у продавницу већ деценијама иду у суседну Пољану. Све што желе је асфалтиран пут бар у правцу Пожаревца.

"То је пут који нон стоп користимо. Доста људи из села иду на посао, за децу за школу, хитна помоћ кад је зима, хладно, не може да дође у село", каже Данијела Пауновић из Шљивовца код Малог Црнића.

"Кад је киша пропаст. Кад је лепо, може и да прође. Стварно је пут очајан. Ломимо ауто, сваких месец дана морамо код мајстора. Што год зарадимо, дамо на ауто", жали се Драган Мартиновић, из Шљивовца, а Дејан Мартиновић додаје: "Моја генерација што су се запослила, они не долазе, не враћају се. Раде по граду, живе код фамилије или изнајме стан и не враћају се"

На територији Пожаревца недостаје 700 метара асфалта, а ка Малом Црнићу два километра.

Главни пут који мештане Шљивовца повезује са административним центром Мало Црниће изгледа као било који њивски пут. Они су сада принуђени да бирају који ће део пре бити асфалтиран, онај што их везује за центар или онај којим ће лакше стићи на посао.

Новца нема ни за један ни за други. У Пожаревцу нису ни у плану, јер и на својој територији има још много незавршених путева, а за Мало Црниће тај пут је је озбиљна инвестиција која би трајала неколико година.

"Онако како ја видим решавање овог проблема, да пут који води ка седишту општине асфалтирамо у више етапа, а да покушамо са градоначелником града Пожаревца изнађемо могућност да се тај један део неасфалтираног пута уради", сматра Малиша Антонијевић, председник општине Мало Црниће.

Једино неизвесније од добре воље надлежних је колико ће је становника дочекати у селу.