Пола века стваралаштва шабачког глумца Зорана Карајића

На сцену је ступио са петнаест година не слутећи да ће не само заувек остати на њој, већ и да ће живети у позоришту. Зоран Карајић за пола века уметничког рада, осим 200 позоришних улога, снимио је десетак филмова, толико серија и радио драма и готово да нема редитеља са којим није сарађивао. Радио је и у Крушевцу и Ужицу, али се увек враћао родном Шапцу, где је и дао највећи допринос, за који је награђиван тридесетак пута.

"Награде сам добијао, чак често, али сам то сматрао делом посла, нисам то сматрао некаквим успехом великим. Мени је рецимо најдража награда, била и остала једна од првих мојих награда које сам добио за Достојевског, Достојевски је мој писац. Играо сам велике светске улоге, али је тај Раскољников некако остао и он ми и дан данас однекуд се јави, не знам одакле", каже Зоран Карајић, глумац у пензији.

Деценију и по Зоран Карајић био је и директор Шабачког театра. За то време обновљена је зграда, Малу сцену "добио" је Бранивој Ђорђевић, Галерију Владислав Лалицки, а Позоришни клуб Борис Ковач. Успео је да врати име Љубише Јовановића Великој сцени, добије награду за најбољег директора, осмисли фестивал ,,Позоришно пролеће,, и да шабачки глумци имају највећи број играјућих дана.

"Ја сам пун док све то траје, док траје представа, док траје фестивал, док смо сви скупљени око тога, бескрајна је моја радост у свему томе, а кад се спусти завеса, ја волим да се усамим и да ћутим, онда свашта чујем, у позоришту има пуно, по хиљаду гласова чујем, једни се уху умиљавају, други о чујности да не остане ништа", наводи Зоран.

Иако у пензији, Зоран Карајић игра више него икада, је је због управничких обавеза занемарио глумачки позив. Човек посебне душе који има и глумачку породицу, радо говори љубавне стихове, највише Црњанског и песму ,,Траг,,.

"Желим да после снова, не остане траг мој на твом телу, да понесеш од мене само тугу и свилу белу и мирис благ, путева засутих лишћем свелим са јабланова."

О борби Зорана Карајића за љубав, глумачки позив и живот малог театра, Спасоје Ж.Миловановић снимао је разговоре који би требало да се ускоро нађу у књизи поводом пола века Карајићевог стваралаштва.