Живојин Жића Крстић,новинарска страст и у десетој деценији

Каријеру професионланог новинара Живомир Жића Крстић започео је половином прошлог века. Као спортски новинар пратио је сва догађања у Јагодини али и  спортисте из мале средине који су широм света постизали врхунске резултате.

"Спорт некад  не зна за непријатељство! Ја се сећам, гледао сам утакмице за време окупације,неко им је као забранио да играју фудбал. Међутим, немачки командант је играо некад фудбал, дошао је на утакмицу," сећа се Живомир Крстић.
Његова страст према послу била је инспиративна унуку Борису Крстићу, немачком редитељу српског порекла, па је  покушао да дедин професионални живот преточи у филм.

"Целог свог живота мој деда је био страствен у вези спорта, новинарства, људи и уметности. Било је веома инспиративно направити филм о њему , он је велика јагодинска легенда," каже Борис Крстић.

Од два и по сата, колико је трајала прва верзија филма, Борис је направио краћу, фокусирајући се на каријеру и креативни дух свога деде.

"Он је успео да баш прочита и чује емоције из сваког казивања јунака овог филма, да није тога, он не би био тако уверљив," оцењује селектор Фестивала Александар Аврамовић.

У позним годинама, научио је Жића да користи компјутер. Својим укућанима у шали је говорио да би написао стотине књига, да је само имао технику којом сада располажу новинари.

"У овој књизи има око милион и 35 хиљада знакова,значи, толико додира ова моја два прста," шали се Живомир  Крстић." Његова сестра додаје да су се увек шалили како суму равни прсти од толиких удараца по типкама!

У деведесетој години живота, Жића Крстић се не предаје. Обећава публици  нову књигу,  јер жеља за писањем још траје.