Како је Злоселица постала Доброселица

Између Царевог поља и Дубраве, борова и ливада, историје и мита, филма и збиље, сместило се село добрих људи, што је потврдила и царска - реч која се не пориче, а цар је био Душан Силни који је логоровао на Царевом пољу.

"Кажу да нам је цар Душан дао име Доброселица јер се пре тог звало Злоселица, али су га мештани лепо дочекали док је он био и војска и онда је рекао - Није ово Злоселица, ово је предивно село и добро и Доброселица да се зове", објашњава Жељко Марјановић-Јашић.

Горштачка мудрост помагала је мештанима и некада и сад да се носе и с добрим и злим, да нижу године и мене попут деда Срећкових 95.

"Некад се косило ручно, сад је механизација, лакши је живот сада но што је некада био", сведочи Срећко Ковачевић-Чакаревић. А на питање - јесу ли људи лошији или бољи, одговара: "Свакојаки. Онда је мало више поштенији народ био, другачији. Сад је мало више неке мафије, мангупа". 

Два столећа броји црква брвнара коју су по легенди мештани за ноћ пренели са суседног брда. Наткриљују је три бора столоваша, из сваког може сто да се исклеше.

С друге стране Торника, као гнездо изнад реке Увац, манастир Дубрава у коме се вековима после рушења поново чују звона.

Живописно село куд год да погледаш, природна сценографија за више филмова, има и своју пећину или прераст.

Доброселичка прераст је заправо велики, природни камени мост. С друге стране су Јечменице где је књаз Милош Велики некада био слуга.

У Доброселици су и два међународна града - Каубојски и „Деско град".

"Имамо Италијане, белгијанце, Русе. Сналазе се уз помоћ нас мештана, неки су научили и језик", наводи Десимир Марјановић-Ћосовић.

Осим оног које се у књигама води у Доброселици сви имају и друго презиме по ком их у селу знају. И посебна коцкица у мозаику - најлепши златиборски видиковац, с ког поглед сеже бар преко 7 гора.