Добра година за бојничке малинаре

Уместо пшенице пре 5 година Јовановићи из села Драговца посадили су малине. Ни када је цена била испод 100 динара нису посустали већ су проширили засад. Са 40 ари ове године очекују 7 тона. Рад је велики, али и задовољство.

Томе сведочи и Славољуб Јовановић, малинар из Драговца: "Ове године смо презадовољни са родом и са ценом која је тренутно за килограм малина. На стотинак метара одавде имамо парцелу где смо извадили воду и планирамо да проширимо на још 50 ари."

Од 5 ујутру у малињаку је и двадесетак радника.

"Може да се заради до 4000 динара зависи ко је какав берач, брзина...", каже радница Марина Куртић.

Органску малину је теже гајити, али је породица Станковић у Придворици нашла рачуницу. Од обраде преко заштите до бербе све се строго контролише. Принос је мањи, али је цена већа у односу на малину из конвенционалне производње.

Немања Станковић, малинар из Придворице каже да је све већа потражња за органским производом: "А више је и плаћено. То се ради код нас и иде са стране, у иностранство."

За подстицаје у воћарству из буџета општине Бојник прошле године издвојено је 3 милиона динара. Интересовање је велико посебно за подизање малињака.

"Доста млађих ту има који се већ распитују да подигну нове засаде, да ли има повраћаја, средстава за куповину сертификованог садног материјала", наводи Ивица Јовановић, председник Фонда за пољопривреду општине Бојник.

Знање, улагање, приноси, квалитет малина исти, али не и цена. Годинама је на југу земље и до сто динара јефтинија у односу на малину која се производи у западној Србији.

"Они наступају као удружење и самим тим могу постићи веће откупне цене", каже Далибор Цветановић, директор ПССС Лесковац. И додаје: „Овде одређују цену хладњачари и наравно произвођачи се морају прилагођавати томе и то је сигурно резултат разлике у цени."

У Јабланичком округу под малином је око 600 хектара. Најзаступљенија је америчка сорта "виламет". У равничарским селима берба је на половини, у брдско-планинском крају тек почиње.