После три године настављено археолошко истраживање у делу Смедеревске тврђаве

Археолошка истраживања на делу Смедеревске тврђаве, помогла су да се утврди степен очуваности темељне зоне недостајуће куле, дела Варошког бедема и Варошке капије, који су срушени у великој експлозији 5. јуна 1941. године. Приликом претходних истраживања сектора Варошке капије, археолози су открили темеље турске топовске куле саграђене 1483. која је порушена због градње тадашње пруге од Београда до Ниша.

Радови нису ишли планираним током, па је тако овај простор на којем се врши истраживање, остао нетакнут три године, зарастао је у коров и већи део времена је био под водом. Сада је готово све очишћено, како би радови, које реализује Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, могли неометано да се наставе.

“Онда је дошло до једног застоја и због израде пројекта и због финансија. Ове године смо добили од Министарства културе, средства да завршимо та археолошка истраживања, дакле ово је четврта фаза археолошких радова, и на основу свих тих података би следеће године, по пројекту требало да се уђе у реализацију конзервације за почетак, ових остатака на које смо наишли, а касније је и свих послова даље, на враћању тог неког изгледа улаза какав је био или неког решења које још није до краја дефинисано за ту другу фазу. Сви ти делови су померени, растрешени и то сад изискује додатни напор и у смислу решавања, како то решити и како то презентовати и како решити друге проблеме које тврђава има, а то су пре свега велики број неексплодираних убојних средстава који је заостао из Првог и Другог светског рата, у самој експлозији и бомбардовању 1944, све смо то налазили овде, преко двадесет разних тих граната, артиљеријских, ручних, минобацачких, све се то, нажалост, још увек налази у неким деловима које ми нисмо истражили, иако је овде 1500 квадрата већ истражено, то је прилично велика површина. Ми смо, поред тога, се све време суочавали са високим нивоом подземних вода, са атмосферском водом која приликом велике кише се слива са брда и завршава управо овде, где је најнижа тачка у граду, управо овај ископ овде који ми имамо. Тако да, сви ти проблеми и оно практично што, када су грађани Смедерева у питању, за коришћење смедеревске тврђаве неопходно, а то је да се ови колосеци који се налазе непосредно уз тврђаву и који одвајају град и тврђаву, да се они у некој, надам се, што догледнијој будућности изместе и да омогуће да се и приступ и слика саме тврђаве, потпуно промене”, каже Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево.

2023. године, покренута је израда номинационог досијеа и плана управљања тврђавом, што су обавезни документи који су неопходни како би се тврђава ставила на листу светске баштине Унеска. Како су рекли из Регионалог завода, планирано је да документација буде завршена до краја године.