Одштета због нестанка бебе за Тројановиће из Врања

Љубомир Тројановић је тужио државу због немарности и незаинтересованости да се утврди судбина његовог несталог детета рођеног 1986. године. По одлуци Основног суда Тројановићи ће за претрпљени душевни бол и патње добити милион и 250 хиљада динара.

"Да себи дам сатисфакцију да наставим борбу заједно са осталим родитељима да трагамо до коначне истине, јер ово нама ништа не значи. Новац можемо потрошити на било који начин и дати у хуманитарне сврхе и основати можда фондове.", каже отац Љубомир Тројановић.

"Не утврђујемо да ли је њима украдена беба или не, него само накнаду те нематеријалне штете коју су они трпели уназад 30 година. Вероватно ће правобранилаштво да пише жалбу на ту одлуку, имају рок од 15 дана пред Апелационим судом у Нишу, и они доносе коначну, правоснажну одлуку о томе", објашњава адвокат Вук Николић.

Мајке и очеви који сумњају да су пре око 40 година остали без новорођене деце годинама трагају за истином и правдом.

"Од 2005. трагам за дете, нешто сам добила, нешто нисам, не дају папире. Имам извод из матичне књиге рођених да је дете живо" итиче мајка Мира Спасов.

"На умрлици пише горе "умрло" ручно па оволики знак питања, оно је несхватљиво. Ја тврдим 900 посто да је моја ћеркица украдена", забринут је отац Градимир Стевановић.

Родитељи траже да држава донесе закон који би им омогућио комплетну истрагу о случајевима несталих беба.

"Без пуне истраге ми никада не можемо да дођемо до истине, тражимо лекс специјалис, да то буде јавно, да се донесе добар закон", каже Верица Пешић.

"Да држава Србија донесе прописе, односно инкорпорира у Закон, Кривични законик, кривично дело против човечности, где ће ретроактивно бити могуће судити људима који су овакве гнусне и грозне ствари радили", предлаже адвокат Николић.

У Пчињском округу тридесет родитеља сумња да су им деца предата другим породицама. Заједно траже одговоре.