Књига као лек

Прва збирка песама "Под светлом истине" осветлила је, показала Ану, зато она данас каже: "Сад ме виде, нисам сама". Талентом је привукла пажњу, и написала још једну збирку, "Оне звездане очи".

"Идеју коју сам имала кад сам била мала и док сам одрастала је идеја о култури. Мени се свидело то што ја на културу навлачим преваром људе. Они купују књигу мислећи да су хумани, а ја уствари ширим уметност. Зато ћу да наставим да пишем, да дозволим људима да виде то, неку поруку у песмама", каже Ана Илић, песникиња.

Кроз стихове Ана се нада, исповеда, промишља. Испољава слободу, једноставност.

"Стихови задивљују својом јасноћом, поруком коју носе, метафорама, симболима. Уздижу се на један виши ниво, понекад и изнад самог песника", каже Милица Митић, професор српског језика.

"Ана је јунак нашег доба, спој храбрости и туге, управо те две димензије одликују и њену поезију. Раскошни таленат и суптилна лирска душа слили су се у једно", каже Нела Димитијевић, градски већник за културу.

Ана је са непуних десет година сазнала да болује од Фридрајхове атаксије, ретке и неизлечиве болести која погађа нервни систем и срце. Тада је открила и дар за писање, и са 16 година објавила прву књигу поезије. Сада је студенкиња Филозофског факултета у Нишу.

"И супруга и ја смо без посла, али смо успевали да испратимо њено лечење. Лекови су негде у иностранству и недоступни, скупи су. А поред тога, Ана нема право ни на бањску рехабилитацију", каже Горан Илић, отац Ане Илић.

Промоција је хуманитарног карактера, књига се продаје по мери срца. Бројни посетиоци Ани су помогли куповином, а град Врање издвојиће 30 хиљада динара за преостали тираж.

rts.vranje@rts.rs
+381 17 424 945