Стота генерација матураната гимназије

Некада подељени у четири одељења, а сада сви у једној учионици. Од 140 ђака који су пре пола века завршили Гимназију, у клупе је поново село њих шездесетак

Професора није било, али прозивке јесте, пошто је минутом ћутања одата пошта свим школским друговима који су их заувек напустили.

Слободанка Гашић Павлишић, некад ученица са друштвеног смера, данас доктор педагогије, шармантно и духовито прозивала је ученике друштвеног и природног смера према списку из главне књиге за школску 1964/65. годину, када је директорка Гимназије била професорка Вера Матић:

"Маринковић Донка, ајде на таблу! Опет ниси спремила? Е па нема више извињења."

Стота генерација гимназијских матураната са лакоћом је, кажу, достизала академска звања. Иако су значајне трагове оставили у свим областима живота, у земљи и свету, младости се с носталгијом сећају.

"Било је то једно лепо доба", каже Војин Ђорђевић, инж. електротехнике. "Ми нисмо имали базене, ишли смо на Мораву на купање. Пешке, макадамом или, по троје, на бициклу."

Огњен Петровић, машински инжењер, каже да је све лепо кад је човек млад: "Сећања су дивна. Нама посебно, мислим да је то један од најлепших периода у животу. Отуда у овим сусретима има и помало сете."

"Живим у Нишу али не пропуштам да за годишњицу дођем", наглашава Станислава Моравац. "Просто ми крену сузе кад се састанемо. Од среће због сусрета и туге за изгубљеним данима када смо сви били заједно. Мислим да је наш највећи успех што смо задржали наша сећања и
другарство."

Мирко Ђорђевић, дипл. инж. електротехнике, каже да имају посебан однос, јер су скупа ишли у основну школу, па у Гимназију: "Мало смо се после растали, али се и дан-данас дружимо."

И баш као некада. Пред улазом у Гимназију фотографија за успомену, на пола века матуре и доживотно пријатељство.

rts.krusevac@rts.rs
037 438 707