Путоказ за завичај

До Црнатова и махале Лазаревићи води атарски пут. Па опет није могуће залутати и кренути у погрешном правцу, јер ту су путокази. За оне који први пут стижу у завичај предака, али и оне којима су сећања из младости избледела.

Братство Лазаревић после 50 година је на окупу. Пристигли су из свих крајева земље.

"Одушевљен сам, пре свега природом, долазим из Београда, вреди све ово видети", каже Марко Цветановић, потомак из Београда.

Скривена, некако изолована махала може да се поноси бројним потомством. Само из куће Милорада и Загорке Лазаревић за бољим животом отишло је седморо деце. Ако се и не срећу нити не прекидају.

"Идеја постоји одавно, али тренутак никако није био прави. Сада смо проценили да је време, јер смо последње овакво окупљање имали 1965. Жеља нам је да пошаљемо поруку да још има фамилија које се воле и поштују", каже Миодраг Лазаревић, старешина братства.

Лоше време, састанак на који се и предуго чекало није могло да одложи. Стигло све што Лазаревићи имају од 3 до 73. Измешали се осмеси и сузе.

"Пресрећна сам што могу да видим све боје братанце, унуке, праунуке, ја сам овде најстарија", каже Славица Цветановић рођ. Лазаревић.

Важно је да се знамо, кажу Лазаревићи, евоцирајући успомене крај куће из које су сви потекли и у којој сваки детаљ буди успомене и покреће питања. Сви захвални онима који су завичају најближи и ономе који  је све ово покренуо и организовао. Зету Новици.

"Зетови морају да слушају и организују, ја сам ту у близини у Власотинцу и природно је што сам највећи терет понео да се све буде спремно кад рођаци из далека стигну", каже Новица Стојановић, зет Лазаревића.

Дуго ће Лазаревићи памтити овај сусрет који је уз богату трпезу пратио и филм о братству. А када се разиђу, махала ће поново утихнути. Остаће отворена само једна капија. Чувара махале седамдесетједногодишње Мире Лазаревић која овде живи потпуно сама.

"Четврта је година како живим овде потпуно сама. Већ сам се и навикла, самоћу убијам радом, обрађујем земљу, чувам стоку све сама", каже Мирослава Лазаревић, једини становник махале.

О трајном повратку у завичај нико од Лазаревића не размишља. Само десетак километара од Власотинца, на 400 метара надморске висине, идеалан је овај крај за виноградарство, воћарство и сточарство.