Метлу замењује кистом

Када заврши посао са смећем, Љубодраг се посвећује пољопривреди, али и сликању које му, док је ишао у школу, није ишло од руке.

У петој деценији живота, открио је своје уметничке склоности. Највише ужива у сликању, али своје идеје преноси и моделовањем: Његово двориште красе печурке од рециклираног материјала, воденице, дворац.

"Доле репове сам користио од старих флашица, па сам их фарбао, мање печурке исто сам стављао на реп сијалице и фарбао због деце, чисто да буде лепше двориште", каже Ћировић.

Љубодрагова супруга Илинка Ћировић рукотоврине употпуњује цвећем, али је посвећена и домаћинству. Илинка каже да ја он једино запослен, а остали се баве пољопривредом и сакупљају печурке.

Рукотворине су биле замена за играчке, јер је Љубодрагова плата била потребнија за живот.

Деца су васпитана да буду скромна. Успешни су у школи иако уче у просторији од двадесетак квадрата, коју деле са осталим укућанима. Кћерка Жељана Ћировић, ученица "Техничке школе" из Нове Вароши, хтела је да се школује у Ужицу, али су животне околности јаче од жеље.

Каже да је хтела да се бави моделаром одеће, била је уписала ту школу, али се после пребацила у Нову Варош.

Упркос скромном животу, Ћировићима не недостаје позитивног духа и оптимизма. Љубодраг никада није размишљао о томе да слике и рукотворине може да уновчи, али о томе размишљају у његовом предузећу.

"Јер све то кошта, никако није јефтина ни та слика, коју он уради и ми ћемо му заиста саветовати и помоћи у том делу, колико је у нашој моћи да то заиста и пласирамо на тржиште", наводи директорка ЈП "Трећи септембар" Сузана Шуљагић.

До тада ће Ћировићи живети од 25.000, колика је Љубодрагова плата у рециклажном центру, где се ради по стандардима Европске уније и Швајцарске.