Скуп акцијаша у Ужицу

Деценијама пошто су акцијашке песме, униформе и жуљеви од рада заборављени, а стара другарства и лепа сећања, уз идеале и веровање у бољи свет избледела, нашли су се опет у бригадирском строју уз  фотографије, заставе, ударничке значке.

"Имам трему, али драго ми је што видим другове, то је било незаборавно", каже Лазар Петронијевић, носилац 17 ударничких значки.

Брзо су кренула и сећања и понос због старих дана.

"Радне акције су биле велика школа за младе генерације, где су учили и да раде и да се друже", каже Слободан Романовић командант ОРА "Кадињача".

"Велика је част била бити бригадир. те 79. Када сам ја учествовала од 300 пријављених изабрали су нас педесет", каже Ружица Ђуричић.

Акције и акцијаши деценијама су градили широм бивше земље пруге, путеве и акумулације.

"Градили смо комплетну електрификацију у Медбеђу, довели смо струју до 21 села и то цео посао
 од чишћења терена, копања рупа, постављања тако да смо урадили много више него што је акција коштала", каже Дука Илић командант ОРА "Медвеђа".

"Био сам командант акције када смо припремали, крчили терен за акумулацију Врутци, а затим је била и њена градња. Није лако сад кад видим шта се догађа с Врутцима", каже Велимир Вранић.

Више од саграђеног памте се и неки други тренуци.

"Било је ту и неких проблема, на пример девојка из Загреба на радовима око аутобуске станице
 ми се пожалила да не може да ради шест сати, а да се не пољуби с момком. Решио сам то тако што сам им дозволио да се пољубе једном, али на траси", каже Мишо Марковић командант ОРА "Кадињача".

Зоран Сокић командант ОРА "Кадињача" каже да је овде дошла бригада из Косовске Митровице у којој су били момак и девојка, који су се венчали и којима су овде направили праву свадбу.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552
--