Чему се чивијаши смеју

"Смех је лек за бриге. Буди увек ведар и "не терај мак на конац"-мото је Шапчанке, Драгице Јовић, која и у осмој деценији сакупља вицеве.

Напамет зна више од 3.000 досетки и шала. Објавила је и своју збирку, а кафа са њом је, кажу комшинице, права терапија.

"Испричам на пример у продавнци како је жена дошла да купи метлу, па дуго бирала коју ће,чак и је и развезала једну,  и кад је коначно одабрала, продавац је пита:"Хоћете ли да је упакујем или ћете одмах да је узјашете?", каже Драгица Јовић-Медена, председница Хумористичке секције пензионера у Шапцу.

Ведар дух попут ове даме, очували су многи Чивијаши, чак и кад потраје облачно време. Насмејано лице, овде се  увек могу срести и успут чути понека "чивија".

"Жели ми се комшија како никад не види своју пензију, а ја се досетим и купим оне наочари што имају стакло као дно од тегле, па му поклоним и кажем: "Ево, комшија, сад ћеш дупло да је видиш!", каже Радушко Јанковић.

"У Србији сви нешто глуме, само глумци живе од тога", каже Љубиша Баровић.

Шапчани признају да им је осмех мало киселији, посебно на политичке и економске теме, али је опстао као добар избор, за све оно што не могу да поправе.

"Ја мислим да се Шапчани смеју животу право у лице, упаво оваке, и све своје бриге окаче о клин, тј о чивију, која нас је и у прошлости спасла", каже Тамара Пејић.

"Цела Србија је постала Чивијашка Република! Сви се смеју генијалним идејама наших политичара!", каже Милован Ђенадић.

"Шапчани се највише смеју сами себи!", каже Драган Петровић.

Најлепше и најискреније смеју се најмлађи, а за очување традиције, ведрији Шапчани предлажу да се чивијашење уведе у наставу.

Веско Исаиловић, учитељ у ОШ "Ната Јеличић" додаје да ће се трудити да, у духу чивије, на часовима буде и шале, јер то доприноси бољем учењу.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269