Како заштитити дринску младицу?

Већ се говорило о шљункарама на Дрини и реаговањима оних који сматрају да људски немар угрожава биодиверзитет тог подручја, а у свет шаље слику којом се Бајинобаштани не поносе. Риболовачка удружења сада захтевају нове мере како би се хитно заштитила река и њен најпознатији становник - дринска младица, која је због опасности од потпуног истребљења у црвеној књизи, заштићена европским и светским конвенцијама.

Изнад чувене дринске кућице, тренутно се шљунак не вади - али опет ће, ма шта мислили о томе, јер фирма која га експлоатише има све дозволе и одобрења ресорних министарстава, у чијем доношењу општина није ни учествовала, јер је Дрина река првог реда.

Стручни сарадник "АСВ Дрина" из Бајине Баште Рашо Јовановић каже да је за њих то производња као и свака друга.

"Ми имамо доста ометања производње због тога. Иначе, само користимо кад је мали водостај реке Дрине", напомиње Јовановић.

На истом послу, мало даље низводно је још пет шљункара, на којима се ради без дозвола.

Председник општине Бајина Башта Радомир Филиповић каже да би седиште водопривредног инспектора требало да буде у Бајиној Башти, а да би следеће могло да буде у Лозници и у Шапцу, чиме би Дрина, према његовом мишљењу, била покривена.

"Ми заиста имамо проблем. Дрина је буквално отета од локалне самоуправе грађана Бајине Баште. Ми немамо никакве ингеренције над овом реком", истиче Филиповић.

И док су, већ годинама, починиоци неухватљиви, последице њихових дела су очите и поразне - угинула риба и млађ у рупама на приобаљу, па кад се томе додају и бројна загађења, неусаглашеност српских и босанских закона, недовољно надзора, јасно је што Бајинобаштани више немају стрпљења.

Председник Удружења риболоваца Србослав Николић наглашава да су све реке и притоке угрожене, и да је промењен састав воде.

Очекује се и заштита још једног од само три преостала места на коме се младица мрести да га не би разровали багери, а то је већ посао корисника овог рибарског подручја, чије је седиште, иначе, у Ваљеву.О заштити Дрине и младице, говорило се и на трибини, уз уверење да се битка за највреднију рибу ових вода мора наставити.

"Можемо ли да замислимо Африку без слона или Индију без тигра. Не може. Замислите Дрину без младице, замислите Србију без нас", каже координатор пројекта вештачког мреста младице Вања Грбић.

У протекле четири године,нови ентузијасти су у Дрину пустили око 43.000 млађи младице из вештачког мреста. А рецимо, европски рибари иду чак у Монголију да би је ловили - и дозволу за пет дана риболова плаћају чак 5.000 евра, што најбоље говори о потенцијалу Дрине, јер би само део таквих прихода и те како значио посрнулој бајнобаштанској привреди.