Читај ми!

Избеглице без идентитета

Слађана Маричак, рођена Лесковчанка, и њена ћерка правно не постоје. Немају пријаву пребивалишта ни личне карте, а без легитимације нема ни помоћи, па ни могућности да бар мало лакше живе.

Слађана и Жељка Маричак живе у трошној кући без струје, у Улици Коче капетана број 76, на периферији Лесковца. После више од две деценије живота у неизвесности и страху, Слађани понестаје снаге за борбу, али мора да настави због болесне ћерке.

И оно мало крова над главом из дана у дан се урушава. Навикле су се на живот уз свећу. Могле би да остану и без воде. Дуг је премашио 30 хиљада динара. А новца ниодкуда.

"Идем да скупљам дрва, радим где год ме ко позове за 100, 200 динара", прича Слађана Маричак, али то је један дан, после по 4-5 нема ништа. Много је тешко."

Тешска је немаштина, каже Жељка, још тежи живот без струје, а најтеже јој пада то што не може да помаже мајци:

"Гледам је како се мучи, како се сналази. Има дана како немамо ни за хлеб, а ја не могу ништа да радим, болест може да ме обори сваког тренутка."

Спас из ратом захваћене Хрватске, Слађана је, са две мале ћерке, пронашла у родном граду. У први мах помагао је Комесаријат за избеглице. Избеглички статус више нема, а нема ни помоћи, јер немају никаква документа. Правно и не постоје.

Било би им лакше кад би могле да остваре право на социјалну помоћ, каже Слађана:

"Не бих ни држави дуговала, прво бих све платила, а онда нама што остане. Овако живимо без струје, ускоро ћемо и без воде. Кажу ми позајми новац да извадиш личну карту... Од кога? Ко ће мени да да? Три хиљаде динара за мене су велике паре."

Случај Маричак добро је познат лесковачком Центру за социјални рад. Реаговали су недавно једнократном помоћи како би Слађана дошла до докумената. Али новац је отишао за лекове.

"Наћи ћемо начина да им доделимо једнократну помоћ за вађење лигитимација", каже Бобан Илић, директор Центра за социјални рад Лесковац. "И учинићемо све да остваре социјалну заштиту и сва права која им припадају."

Док сигурност коју би им донела социјална помоћ не стигне, комшиница Дивна Трајковић помаже им колико може - мало брашна, шољу шећера - али и сама има мало.

Срећу педесетпетогодишња Слађана не чека гледајући у небо. Само се радује сунцу - да се угреје, а и да лакше нађе било какав посао напољу.

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 19. август 2024.
27° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару