Сладак квалитет

Иако се користи мање од један одсто пчелиње паше извоз меда из Србије прошле године је рекордан. Уз помоћ државе, могао би бити већи.

Да је српски мед цењен и по квалитету препознатљив и ван граница показало се и на 4. Међународном сајму пчеларства у Темишвару, где је своје производе представило тридесетак наших пчелара.

Сајам је био добра прилика за још ближе упознавање и размену искустава наших и румунских пчелара, а разлике су велике.

Председник Удружења пчелара Румуније Јоан Фетеа каже да пчеларство има значајно место у привреди његове земље.

"Овом граном бави се милион и четиристо хиљада породица са годишњом производњом од 23.000 тона меда", објашњава Фетеа, додајући да у перспективи рачунају на раст производње.

За разлику од Румуније, ми имамо само 30.000 пчелара, који годишње произведу од три до пет хиљада тона меда, што је пет пута мање од суседа. Док Румуни располажу са око 300 кошница по газдинству, наш просек је од 25 до 30 кошница. Суштина је, кажу наши пчелари, пре свега, у односу државе према овој привредној грани.

Бранко Каурин, пчелар из Нових Козараца, износи изненађујући податак да румунски пчелари од државе добијају 80.000 евра бесповратних средстава, од чега тридесет одсто морају да оправдају рачунима.

"Ми добијамо свега 500 динара по кошници", каже Каурин.

Душан Воргић, пчелар из Новог Сада, углавном је задовољан оним што је видео на сајму.

"Квалитет меда овде је на јако високом нивоу, јер имају багрем и остале паше као код нас", сматра Воргић.

На сајму су се нашли и наши произвођачи опреме за пчеларство. Јон Чолока из Вршца цени да ми имамо квалитетнију робу од Румуна.

На дводневном сајму велику пажњу излагача и посетилаца изазвала су предавања наших стручњака о развоју пчелињих друштава, медоносној паши и болестима у пчеларству.

rts.kikinda@rts.rs
+381 230 439 745