Завичајни трагови књаза Милоша

Стари шљивик, и скроман камени белег подигнут две деценије после смрти сведоче да је српски књаз рођен у Доњој Добрињи. До њега зарасла стаза, понеко сећање, и искрице међу Добрињацима из Горњег и Средњег села.

"Зна се да је рођен ту, премда ови Средњедобрињци кажу да је доље рођен", наглашава Миленко Василијевић, "али је тачно да је ту рођен."

На другој страни села - спомен комплекс сину Вишњином и Теодоровом. Милош Велики се у завичај вратио 1990. године, када је саграђен споменик - дело вајара Мирослава Протића, Добрињца.

Бронзани књаз гледа на родни крај који, иако му је детињство протекло у беди и служењу уместо у школи, па је неписмен постао владар, никада није заборавио. Саградио је школу, на месту старе брвнаре подигао нову цркву у чијој порти је очева хумка.

Задужбина оцу је и чардак са чесмом. Слика целог комплекса сада је запуштеност и небрига - стазе са одваљеним каменом, вода што нестаје.

"Никада ова вода на чардаку није пресушила, сад је на ивици, ако не буде кише, шта ће бити ту, на том чувеном чардаку", објашњава Милан Ковачевић. "Добрињци га помињу, али ретко. Милош је био легенда, био је човек без школе али је имао кефало."

Називан тиранином, убицом кума, ретко хваљен, Милош је успео да Србију отргне из отоманске империје, модернизује, као вешт дипломата и државник, штедећи српске главе.

Сећање на њега чува се и у истинитим анегдотама: Чим је власт постао, послао је секретара Лазара Зубана да "удари биљег вароши" у завичају. Тако је настала Пожега, са кругом у центру, где ће до јубилеја подићи споменик Књазу.

"Ми се поносимо што је Милош Обреновић рођен на нашој територији и што је један од највећих државника и владара Србије одавде", каже Милован Мићовић, председник општине Пожега, напомињући да желе да "искористе тај бренд". 

И Златиборци би да у туристичке сврхе искористе трагове Милошеве у Доброселици, где је био слуга.

"Чиниш волико", рекао би Милош и вероватно не би имао ништа против. Као једном од најбогатијих људи на Балкану, смисла за бизнис му сигурно није недостајало.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552