Будућност у органској производњи хране

У забаченом поткопаоничком селу Бабица, на четрдесетак километара од Куршумлије, браћа Стојадиновић по свим стандардима за органску производњу хране чувају тридесетак крава буша, чисте аутохтоне свиње моравке и ресавке, више од сто оваца, све на слободној испаши.

Мед, сем из кошница, ваде и из трмки које сами плету. Све природно, чисто, здраво.

"Већином продајемо производе овде у локалу, по туристичким местима и кући, највише долазе кући. Али неког већег пласмана немамо", каже Перица Стојадиновић.

"Доста је тешко, али је ипак исплативо. Било који посао кад радиш он је на крају исплатив. Да није, не би радили", каже Раде Стојадиновић.

Управо органска производња и повезивање и удруживање произвођача органске хране начин је да мале фарме са разноликом производњом опстану и буду конкурентне на тржишту.

"Циљ је да искористе све потенцијале које даје поднебље, да искористе старе аутохтоне сорте, да заштите географско порекло, да радимо на презентацији тих аутохтоних производа", каже Александра Брзаковић, инжењер пољопривреде.

Могућности које се, уз све већу потражњу за органском храном, отварају вредним Стојадиновићима и све што својим радом сами постижу њихове родитеље чини поноснима. Ипак, једна мука је притиска.

"Само синови што се нису оженили. На село, кажу, неће ниједна", каже Живадинка Стојадиновић.

Ипак Перица и Раде не размишљају о одласку из села до кога се тешко стиже лошим путем и у коме је, из године у годину, све мање становника. Вредно раде и верују да ће допринети да се та слика њиховог завичаја промени.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588