Анегдота о кафани

Некадашњу друмску кафану, потоњу "Борину крчму", а данашњу "Блажевачку ноћ" на средокраћи пута којим се некада из Бруса ишло ка Куршумлији подигао је Марјан Ковачевић. Када, не зна ни Биљана, пета генерација угоститеља из фамилије Ковачевић.

Оскудни подаци, каже Биљана Матић, указују на време пре 1800. године и да тада никаквог насеља у Блажеву није било већ је само била та друмска кафана:

"Касније се генерацијама, од чукундеде, прадеде, преко мог оца и брата она мало мењала, али ништа битно. И даље спремам стара домаћа јела као што је то и моја прабака чинила: качамак, гибаницу, домаће кисело млеко, а најкарактеристичнија је јанија-јагњећа чорба. То је прави специјалитет. Циљ нам  је да се традиција задржи. А што се тиче тога да се од кафане живи, то нема ни говора. Мора уз њу да се ради и нешто друго."

Пре двадесет година било је гостију, али данас не, зато више не кува свакодневно већ само по наруџби. Стари гости, каже власница "Блажевачке ноћи", то знају и најаве се унапред.

Душан Матић, Биљанин муж, каже да су овде некада долазили гости из свих крајева Србије, а најстарија кафана је била на краљевачком регион.

"Сад је се све то много смањило. Гостију је много мање, а и мање је народа у самом крају. До 1960. године Блажево је било општинско место, и имало је око 6.000 становника. Данас имамо педесетак кућа, свега двадесетак ђака у школи и око 200 становника. Не ради нам фабрика, а ни  рудник који је запошљавао око 400 радника. Већина је након земљотреса 1980. године, од новца добијеног за обнову, купила куће у граду и одселила. Они што су остали претежно живе од сточарства и воћарства. Највише се гаје купине и малине, а сакупљамо и шумске плодове", каже он.

Иако је време када се уз музику у најстаријој Блажевачкој кафани обилато служила јанија, пило и спавало, одавно прошло, гостију и данас има.

"Шта за нас значи кафана? Па нама значи ово све. Нама је овде најлепше. Ми немамо други излазак у селу. Ту се сви окупљамо, одиграмо по неку партију карата, изразговарамо се ", каже Горан Несторовић из Блажева.

"Кад децу водимо у вртић обавезно свратимо и овде. Огрејемо се кад је зимско време, попијемо кафу, чај. Овде и сачекамо да заврше наставу да не чекамо испред школе", каже Милан Вукојичић из Доњих Левића.

Од пре две године, од када је Географски факултет из Београда у овом живописном селу оформио наставно-научну базу, на специјалитете "Блажевачке ноћи" често наврате и професори и студент.

"Кафана је егзотична. Једна од најстаријих у Србији. Центар је свих дешавања у селу. Отуда и ми када дођемо морамо овде  да дођемо, хтели или не хтели. А иначе нам јако прија. Пријатно особље, пријатно друштво, а и мештани су увек фини", каже др Велимир Јовановић, професор Географског факултета у Београду.

Гостима који су кафану походили броја се не зна. Долази су и знани и незнани. Предање каже да је обилазећи граничне карауле према Турској, овде 1900. године заноћио војвода Живојин Мишић, а три године касније, после Мајског преврата, на путу од Цетиња ка Београду, прерушен у сиромашног сељака и краљ Петар Први Карађорђевић.

"Није се казао ко је. Ручао је ту, није хтео да плати иако је имао, вероватно да га не открију. Прича се да га је конобар, неки Ковачевић који је ту био, због тога изубивао. Краљ је после продужио, то му је било добродошло да би се извукао из овог места", каже Дојчин Новаковић из Блажева.

Колико је истине у овој легенди мештанима није ни важно. Брижљиво је негују и генерацијски преносе као што то са кафаном чине њени наследници.

"Не планирам нигде да идем. Планирам овде да останем и с овим да радим. Као што су и моји преци радили, деда, прадеда, чукундеда. Надам се да ће и моја будућа девојка то хтети", каже Иван Матић.

Позив је стално отворен, јер уз Ивана у Блажеву на девојку чека још доста момака.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707