Потенцијали обновљивих извора енергије

Мини хидроелектрану на Тимоку снаге 55 киловат сати, прву од 16 колико их је у књажевачком крају, Миодраг Косовац из Трговишта код Књажевца изградио је 1984. године, а годину дана касније електрана је постала део система Електропривреде Србије.

Он каже да је такав пројекат пре три деценије био лакше остварив него данас.

"Где год да сам се обратио за било какву помоћ или за било какав папир који је био потребан да би се добила грађевинска дозвола увек сам наилазио на разумевање и све сам завршавао без икаквих проблема", каже Косовац.

У удружењу власника малих хидроцентрала залажу се за измену законске регулативе што би заинтресованима омогућило да лакше и брже изграде своје електране.

"Требало би да држава омогући да се дозвола за микро-хидроелектране могу добити на нивоу општине", сматра Мирољуб Јефтић, председник Удружења власника МХЕ.

У очекивању бољих услова општина Књажевац сачинила је мастер студију својих хидропотенцијала са комплетном анализом локација погодних за градњу електрана.

Директор агенције за развој Књажевца Драган Милутиновић каже да је општина прву такву студију израдила још 1987. године, али да су се током деценија хидролошке прилике измениле у тој мери да је била неопходна израда нове студије.

"Мастер студија обрађује и неке нове локације и она пре свега треба да некоме које заинтересован за градње електране омогући да без изласка на терен види које су локације интересантне за такав подухват", додаје он.

Књажевачкој Електродистрибуцији стигли су и први захтеви за градњу соларних електрана.

Захтеви који су прослеђени "Југоистоку" и односе се на подручје општине Књажевац са неколико десетина мегавата пројектоване снаге представљали би озбиљне изворе енергије уколико се појаве инвеститори који ће изградити те соларне електране", каже директор Електродистрибуције Књажевац Зоран Милијић.

"За финансирање пројеката у области коришћења енергије из обновљивих извора заинтересовани су и страни инвеститори и домаће банке", каже Драгица Јоцић, координатор прекограничног пројекта "Енергетскипотенцијал Западне Старе планине - фактор за одрживи развој прекограничног региона".

"Банке су спремне да понуде повољне кредите и добро је то што не мора да се ставља хипотека на постојеће објекте или да се нешто друго залажу као гаранција за спровођење инвестиције. У већини случајева инвеститиор мора да обезбеди између 30 и 70 одсто својих средстава", објашњава она.

Осим едукације заинтересованих, први конкретни резултати спровођења прекограничног пројекта у области коришћења "зелене енергије" су соларне електране инсталиране у Техничкој школи у Пироту и обданишту у месту Чипровци у Бугарској.

rts.bor@rts.rs
+381 30 423 653