Борци плачу после рата

И после четрнаест година, ране родитеља Нишлије Игора Станојевића, страдалог 13. маја у НАТО бомбардовању у Урошевцу, још су свеже.

"Све је теже и теже", каже Игоров отац Миодраг Станојевић. "Једанаестог маја чули смо се задњи пут. Рекао је: Не брините, овде смо безбедни."

Живот је свих ових година тежак и за борце који су се вратили из рата. Међу њима је и  Марија Милић која волонтира у Удружењу бораца.

"На Косово сам отишла као добровољац са 19 година", прича Марија. "Била сам у првим борбеним редовима, нисам поштеђена зато што сам женско, била сам тешка пешадија. Данас сам без посла, живим од социјалне помоћи."

Из рата се кући вратило око 15.000 бораца из Ниша и околине.

"Неки су се вратили са инвалидитетом, неки се нису ни вратили", каже Родољуб Вуковић,  члан Удружења бораца рата 1999. "Како живе данас? Никако, 70% бораца учесника рата 1999. је без запослења."

И борци, и цивили из Ниша и околине страдали од касетних бомби, име уз име нашли су се у књизи која жртве тог рата чува од заборава. Аутор књиге која опомиње због одбачености бораца, је дугогдишњи нишки новинар и учесник тог рата.

"Не волим да кажем да сам ја писац ове књиге", наглашава Додеровић. "Ја сам записничар њихових душа. Осећао сам да они унутра плачу, и чешће су мени полазиле сузе него њима. Ценим то њихово достојанство."

Књига која даје и одговор на питање зашто борци који су се вратили живи плачу после рата садржи и исповести добровољаца, патриота, данас, како кажу, понижених рехабилитацијом дезертера и небригом државе коју су били принуђени да туже за исплату ратних дневница.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588