Изградња фабрике у Лепенцу - помоћ завичају

Канцеларија за дијаспору Владе Србије покренула је пре неколико месеци пројекат завичајних удружења. Циљ им је да наше људе у расејању окупи и мотивише да улажу у инфраструктуру завичаја. Међу првима пројекат су подржала двојица српских привредника из Русије који у Лепенцу надомак Бруса почињу изградњу фабрике за производњу пелета.

Препознатљив по манастиру из 15. века, Лепенац има око три стотине домаћинстава, основну школу и вртић, ветеринасрку амбуланту, неколико продавница и две хладњаче у којима посао у сезони нађе стотинак од хиљаду мештана овог бруског села.

"На селу је тежак живот, али може да се учини лепшим уз улагања у инфраструктуру, путеве, воду", каже Александар Чукурановић из Лепенца. "Млади се труде да оду из села у град са надом да се у граду лепо живи."

Недостатак посла главни је проблем: трећина радно способних грађана Бруса је без посла. Зато су почетак изградње фабрике пелета, по најсавременијој немачкој технологији, у којој ће крајем јула посао наћи педесет радника, здушно подржали.

За Лепенац фабрика значи много, рекао је председник Месне заједнице Новица Ракићевић: "Тиме ће се повећати стандард наших људи. Упослиће то што ради у фабрици и додатне раднике који ће морати по шумама да спремају дрва одређеног квалитета."

Фабрику, чија је вредност око два милиона евра, граде Горан Радмановац и Миломир Здравковић, рођени у бруском крају, који четврт века раде у Русији. Пелет из Лепенца планирају да извозе на немачко тржиште.

"Ако план, производња и извоз буду успешни, планирамо да саградимо много таквих објеката на територији Расинског округа", рекао је Горан Радмановац, власник компаније "Кермер" у Русији, који је присуствовао полагању камена темељца за будућу фабрику. "То би значило и много нових радних места јер би свака фабрика упослила по педесет људи."

На пролеће се у Лепенцу  очекује изградња и друге фабрике, са нових педесет радних места, такође средствима српских привредника из расејања. То је посебно важно ако се зна да дијаспора у свету улаже око 90 одсто новца у свој завичај.

"То значи да би у Србији која даје у дознакама око 3 милијарде евра годишње, требало да отприлике толико буде и у инвестицијама", рекла је др Славка Драшковић, директорка Канцеларије за дијаспору и Србе у региону. "Нажалост, само 10 % од тога су инвестиције, и по томе се разликујемо од свих других дијаспора. Ово што радимо је управо напор у том правцу да повећамо овај део који се односи на инвестиције."

На јесен ће у Крушевцу, где се очекује отварање нове канцеларије за дијаспору, бити организована конференција на којој ће о даљим инвестицијама и запошљавању преговарати српски и руски привредници.

rts.krusevac@rts.rs